Institutu za biologiju mora Univerziteta Crne Gore ribar Gojko Mitrović dostavio je fotografije mlade jedinke velike bele ajkule, ulovljene i puštene na 12 kilometara od obale i na dubini od 115 metara. Ova vrsta prirodno zalazi u Jadransko more i stanovnik je čitavog Mediterana, ali je njena brojnost znatno manja nego u prošlosti, pa se njena Mediteranska populacija smatra kritično ugroženom. Prema podacima Instituta, tokom proteklih gotovo 30 godina, ovo je tek treći ulov ove vrste u našim vodama. Najnoviji nalaz mlade jedinke u Jadranu zabeležen je 2023. godine u Hrvatskoj, saopšteno iz Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore.
Ajkule, raže i himere, odnosno hrskavičave ribe, spadaju među najugroženije grupe kičmenjaka na svetu. Savremeni naučni podaci ukazuju na to da se više od trećine vrsta iz ove grupe suočava s pretnjom izumiranja. U poslednjim decenijama napori za očuvanje hrskavičavih riba su značajno povećani, a ključni razlog za to je pravilno funkcionisanje morskih ekosistema. Ova situacija ukazuje na potrebu za većim istraživanjem i zaštitom ovih vrsta, koje igraju vitalnu ulogu u održavanju ravnoteže u morskim ekosistemima.
Premda odrasle jedinke bele ajkule mogu predstavljati potencijalnu opasnost za čoveka, napadi ajkula su nešto što se retko dešava. Uprkos tome, ljudi imaju urođeni strah od životinja koje mogu biti opasne. Prirodnjački muzej Floride vodi svetsku bazu napada ajkula na čoveka. Prema njihovim podacima, tokom 2024. godine zabeležena su četiri napada sa fatalnim ishodom, po jedan u: SAD-u, Zapadnoj Sahari, Egiptu i Maldivima. Ova statistika obuhvata sve vrste ajkula, ne samo veliku belu. U Crnoj Gori zabeležen je samo jedan napad ajkule na čoveka, i to sredinom prošlog veka.
Iz Instituta navode i neke od preventivnih mera poput izbegavanja plivanja u zoru, na većim udaljenostima od obale ili u blizini ribolovnih aktivnosti. Na našoj strani Jadrana poslednji napad ajkule sa fatalnim ishodom dogodio se u Hrvatskoj 1974. godine. Napad bez smrtnog ishoda zabeležen je 2008. kod ostrva Vis u Hrvatskoj. Ajkula je tada napala ronioca koji je sa sobom nosio ulovljenu ribu. U većini mediteranskih zemalja, pa i u Crnoj Gori, ciljani izlov velike bele ajkule je zabranjen, što ukazuje na važnost očuvanja ove vrste.
Iz Instituta ističu da im je Gojko Mitrović dostavio redak i vredan podatak sa naučne tačke gledišta, a mladu jedinku velike bele je oslobodio iz mreže. Institutu je dostavio sve informacije o ulovu, sa fotografijama, pa je zaslužio i pohvale i zahvalnost. Ovakvi primeri saradnje između ribara i naučnih institucija su od suštinske važnosti za očuvanje morskih vrsta, jer omogućavaju prikupljanje podataka koji su neophodni za istraživanje i zaštitu ovih ugroženih životinja.
Potrebno je naglasiti da su ajkule ključne za ekosisteme, jer pomažu u održavanju zdravlja morskih staništa. One su vrhunski predatori i igraju vitalnu ulogu u regulisanju populacija drugih morskih vrsta. Bez ajkula, ekosistemi bi mogli postati neizbalansirani, što bi dovelo do smanjenja biodiverziteta i pogoršanja stanja morskih staništa.
U svetlu ovih informacija, važno je raditi na podizanju svesti o značaju očuvanja ajkula i drugih hrskavičavih riba. Edukacija javnosti o načinima zaštite ovih vrsta i njihovoj ulozi u ekosistemu može doprineti smanjenju straha i nerazumevanja prema ovim fascinantnim bićima. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati da ajkule i dalje plivaju u našim morima i oceanima, obogaćujući naš ekosistem i našu planetu.
