Leblebija, poznata i kao naut, postaje sve popularnija u Srbiji, gde se gaji na površini od 210 jutara. Ova biljka je otporna i ne zahteva mnogo pažnje, a od leblebije se pravi humus, kremasti namaz koji je u poslednje vreme postao veoma tražen. Mnogi mladi poljoprivrednici se odlučuju za njen uzgoj, a kultivacija se prostire od severa do juga zemlje.
Žetva leblebije se obavlja sredinom avgusta, a prosečan prinos je oko 1,4 tone po jutru, što znači da će ukupna količina biti oko 200 tona. Od tog iznosa, 60% će biti upotrebljeno za domaće potrebe, dok će se ostatak izvesti u Sloveniju i Mađarsku. Leblebija se ne koristi samo za pravljenje humusa, već se od nje proizvode i različite vrste brašna, griza, testenina, keks i sapun, što dodatno povećava potražnju u prehrambenoj industriji.
Jedan od pionira u gajenju leblebije, Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta, ističe da su ulaganja za setvu minimalna. Trošak po jutru iznosi oko 100 evra za seme, koje se uvozi iz Mađarske, a kao agrotehnička mera koristi se đubrenje koprivom, koju poljoprivrednici sami prave. Setva se obavlja između marta i maja, a žetva se odvija nakon otprilike 100 dana, što je razlog zašto se leblebija naziva i stodanac. Ova biljka se dobro prilagođava različitim tipovima zemljišta, uključujući slatinu i glinu, ali je osetljiva na uslove rasta i ne može se jednostavno tretirati hemijskim đubrivima.
Za razliku od tradicionalnih kultura, leblebija zahteva aktivno prisustvo poljoprivrednika na njivi. Moraju se redovno pratiti faze razvoja biljke i obezbediti pravilna ishrana bez hemijskih sredstava. Mirilov napominje da je godina bila povoljna za leblebiju, sa visokim dnevnim temperaturama, što je doprinelo dobrom prinosu.
Trenutno, Mirilov prenosi svoje znanje o gajenju leblebije drugim poljoprivrednicima širom Srbije, pomažući im tokom setve, prerade i prodaje. U njegovom pristupu, važna je upotreba agrotehničkih mera zasnovanih na mikroorganizmima, koji hrane zemlju i omogućavaju zdrav rast biljaka. Ova tehnika, poznata kao EM (efektivni mikroorganizmi) tehnologija, stvara uravnotežen ekosistem u poljoprivredi.
Mirilov se takođe oslanja na đubrivo od koprive, koje se koristi svaka 12-14 dana, jer kopriva obezbeđuje azot, gvožđe i kalijum, što je ključno za rast leblebije. U ovoj sezoni, prinos mu je bio iznad očekivanja, sa 1,4 tone po jutru, što je povećanje od 200 kilograma u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast prinosa može se pripisati sticanju iskustva i znanja poljoprivrednika tokom godina.
Mirilov je započeo sa gajenjem leblebije 2015. godine, sa željom da se oproba u novoj proizvodnji. Počeo je sa malim površinom i ubrzo je shvatio potencijal ove kulture. Tokom godina, suočio se sa raznim izazovima, uključujući kišnu sezonu 2018. godine kada mu je propalo 18 jutara leblebije. Međutim, umesto da odustane, nastavio je da uči i razvija svoje veštine, što je rezultiralo uspešnim prinosima i razvojem tržišta za leblebiju.
U zaključku, leblebija predstavlja značajan korak napred u srpskoj poljoprivredi, nudeći održivu i profitabilnu alternativu tradicionalnim kulturama. Sa sve većom potražnjom za leblebijom u prehrambenoj industriji i rastućim interesovanjem mladih poljoprivrednika, budućnost ovog plana izgleda svetla. Kroz inovativne tehnike gajenja i saradnju među poljoprivrednicima, leblebija će sigurno zauzeti važno mesto u agraru Srbije.
