U Srbiji je tokom prva tri meseca 2023. godine otkriveno 2.361 komad falsifikovanih novčanica, prema izveštaju Narodne banke Srbije. Ova cifra uključuje 450 domaćih dinara i 1.911 komada strane valute. Falsifikati predstavljaju ozbiljan problem u ekonomskoj i finansijskoj sferi zemlje, a najviše je pogođena upotreba evra.
Među falsifikatima, najviše novčanica su evri, sa 1.597 komada, što čini 67,64% od ukupnog broja otkrivenih falsifikata. Na drugom mestu su domaći dinari sa 450 komada (19,06%), dok američki dolari čine 314 komada ili 13,30% od ukupnog broja. Ovi podaci ukazuju na to da je evro najčešće falsifikovana valuta, što može biti rezultat njegove široke upotrebe u domaćem tržištu.
Kada je reč o dinarima, dominiraju falsifikovane novčanice apoena od 2.000 dinara, koje su činile 84,44% svih falsifikata domaće valute. Slede novčanice od 1.000 dinara sa 6,67% i one od 500 dinara sa 5,33%. Ove informacije naglašavaju potrebu za većom pažnjom prilikom provere autentičnosti novčanica, naročito u poslovanju i svakodnevnim transakcijama.
Što se tiče falsifikovanih evra, najčešće se pominju novčanice od 100 i 200 evra. Ove apoene često koriste prevaranti zbog njihove visoke vrednosti, što im omogućava da ostvare veće koristi od jednog falsifikata. U ovom kontekstu, važno je da građani i trgovci budu svesni kako da prepoznaju lažne novčanice, koristeći različite tehnike verifikacije.
Nominalna dinarska protivvrednost svih otkrivenih falsifikata iznosila je 34,86 miliona dinara. Od tog iznosa, najviše je doprinosila vrednost falsifikovanih evra, koja iznosi 30,73 miliona dinara ili 88,16% ukupne vrednosti. Američki dolari su činili 3,24 miliona dinara ili 9,32%, dok je vrednost domaćih dinara iznosila 877.100 dinara, što je samo 2,52% od ukupne vrednosti.
Ova statistika jasno pokazuje da je tržište u Srbiji pod velikim pritiskom od strane falsifikovanih novčanica, što može imati ozbiljne posledice po ekonomiju i poverenje građana u finansijski sistem. Falsifikati predstavljaju rizik ne samo za pojedince i poslovne subjekte, već i za celu ekonomiju, jer mogu destabilizovati tržište i smanjiti efikasnost monetarne politike.
S obzirom na sveprisutnost falsifikata, važno je da se nastavi edukacija stanovništva o tome kako prepoznati lažne novčanice. Narodna banka Srbije redovno sprovodi kampanje za podizanje svesti o ovom problemu i pruža informacije o sigurnosnim karakteristikama novčanica. Građani bi trebali biti oprezni i pažljivo proveravati novčanice prilikom transakcija.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti i ulogu tehnologije u borbi protiv falsifikata. Sa razvojem savremenih tehnologija, kao što su digitalni novčanici i kriptovalute, mogućnosti za falsifikovanje novca se menjaju. Međutim, i dalje je ključno imati fizičke novčanice koje su sigurne i zaštićene od falsifikovanja.
U zaključku, borba protiv falsifikovanih novčanica zahteva zajednički napor svih aktera u ekonomiji, uključujući institucije, preduzeća i građane. Samo kroz edukaciju, svest i korišćenje savremenih tehnologija možemo smanjiti učestalost ovih prevara i očuvati stabilnost našeg finansijskog sistema.
