Naučnici su otkrili belog patuljka poznatog kao LSPM J0207+3331, koji se nalazi 145 svetlosnih godina od Zemlje. Ova zvezda, koja je nekada bila aktivna, pre tri milijarde godina je doživela urušavanje svojih spoljnih slojeva i postala beli patuljak. Međutim, nova istraživanja pokazuju da ovaj „zombi“ još uvek pokazuje neobičnu aktivnost, jer aktivno proždire ostatke nekadašnje planete. Ovo otkriće izaziva nova razmišljanja o tome kako planetarni sistemi mogu ostati neaktivni dugo vremena čak i nakon uništenja njihove matične zvezde.
Beli patuljak je ostatak zvezde koja je potrošila svoje nuklearno gorivo i postala izuzetno gusta, mala i slabo svetleća zvezda. Ova faza evolucije je uobičajena za većinu zvezda, uključujući i Sunce. Tipičan beli patuljak ima masu sličnu masi Sunca, ali je veličinom sličan Zemlji, što ga čini izuzetno gustim. Ove zvezde ne proizvode energiju putem nuklearne fuzije, već se postepeno hlade i zrače preostalu toplotu tokom milijardi godina. Njihova velika gustina stvara snažno gravitaciono polje koje može izazvati zanimljive fenomene u okolini, kao što su iskrivljenja svetlosti ili uticaj na obližnje objekte.
Pomoću spektroskopskih podataka, naučnici su identifikovali mešavinu teških elemenata u atmosferi LSPM J0207+3331, uključujući magnezijum, gvožđe, silicijum i kobalt. Ovi elementi su tipični za stenovita tela kao što je Zemlja. Njihovo prisustvo na površini belog patuljka ukazuje na to da su se nedavno nakupili, pošto obično brzo tonu u slojeve bogate vodonikom.
Prema rečima Patricka Dufoura sa Instituta za istraživanje egzoplaneta Trottier, količina stenovitog materijala koja se nalazi u LSPM J0207+3331 je neuobičajeno visoka za zvezdu ovog uzrasta. Telo koje je zvezda progutala verovatno je bilo široko oko 120 milja i raspalo se na komade, što dalje sugeriše aktivnost i dinamiku unutar ovog sistem.
Jedan od ključnih trenutaka u ovom istraživanju bio je kada je NASA prvi put primetila srednje infracrveno svetlo oko zvezde LSPM J0207+3331. Ovo svetlo je pokazalo da postoji disk krhotina oko belog patuljka, koji je bogat silikatima — istom materijom koja se nalazi u spoljnom sloju planeta. Ovi podaci ukazuju na to da je LSPM J0207+3331 u interakciji sa ostatcima planete koja je nekada postojala u njegovoj blizini.
Prema istraživačima, situacija je bila mirna tri milijarde godina, a zatim je došlo do ponovnog buđenja ove „zvezde-zombija“. Džon Dabs sa Instituta za nauku svemirskog teleskopa sugeriše da bi mogla postojati velika gasovita planeta koja je još uvek aktivna i koja je izazvala poremećaje u orbitama manjih tela. Ova planeta je mogla da ih pomeri bliže zvezdi tokom vremena, što bi moglo objasniti trenutnu aktivnost LSPM J0207+3331.
Ova otkrića pružaju nova uvida u dinamiku i evoluciju planetarnih sistema. Fenomen da beli patuljak može aktivno proždirati ostatke planete nakon milijardi godina mirovanja otvara nova pitanja o mogućim interakcijama unutar zvezdanih sistema. Takođe, istraživanja poput ovih mogu pomoći naučnicima da bolje razumeju budućnost našeg solarnog sistema, uključujući sudbinu našeg Sunca i potencijalne promene koje bi se mogle desiti u dalekoj budućnosti.
U svetlu ovih otkrića, istraživanja belih patuljaka i njihovih interakcija sa preostalim planetarnim telima postaju ključna za razumevanje evolucije zvezda i planetarnih sistema. Kako naučnici nastavljaju da istražuju ovu misterioznu oblast, možemo očekivati još mnogo uzbudljivih otkrića koja će nam pomoći da bolje shvatimo univerzum koji nas okružuje.
