Tim astrofizičara sa Univerziteta u Oregonu nedavno je otkrio jednu od najmoćnijih sila u svemiru, koja je potencijalno i do 100 biliona puta snažnija od Zvezde smrti iz popularne sage „Ratovi zvezda“. Ovo otkriće dolazi kao rezultat istraživanja supermasivne crne rupe koja tokom poslednje četiri godine emituje više energije nego ikada ranije.
Fenomen koji su istraživači uočili nastao je kao rezultat ostataka rastrgnute zvezde koja je, prema procenama, sadržala ogromne rezerve energije. Očekuje se da će količina radio-talasa koje ova crna rupa emituje ostati snažna i tokom naredne godine, a vrhunac se predviđa za 2027. godinu. Mlaz koji izbija iz ove crne rupe spada među najsjajnije sile zabeležene u svemiru i može se uporediti sa gama-zracima.
U terminima popularne kulture, procenjuje se da je ova sila najmanje bilion puta, a verovatno i bliže 100 biliona puta moćnija od Zvezde smrti. Iveta Sendes, astrofizičarka sa Univerziteta u Oregonu, ističe da je teško pronaći sličan fenomen koji se razvija na ovakav način tokom tako dugog vremenskog perioda.
Jedinstvenost ove crne rupe leži u tome što slučajevi u kojima se zvezde previše približe crnim rupama i budu rastrgnute njihovim gravitacionim poljem, poznati kao plimni poremećaji, nisu neuobičajeni. Ovi poremećaji nastaju zbog gravitacionih sila koje uzrokuju plimu i oseku u okeanima planete Zemlje. Kada dođe do takvog događaja, gravitaciona sila može rastrgati zvezdu u procesu poznatom kao „špagetifikacija“, termin koji je popularizovao fizičar Stiven Hoking. U ovom procesu, zvezde bivaju snažno sabijene horizontalno i ekstremno izdužene vertikalno, što ih pretvara u dugačke oblike nalik špagetama.
Međutim, veoma je neuobičajeno da crna rupa nastavi da emituje ovakvu količinu energije nekoliko godina nakon što je rastrgla zvezdu. Sendes je prvi put otkrila ovaj plimni poremećaj 2018. godine, ali mu je posvetila veću pažnju tek 2022. godine kada je crna rupa nastavila da emituje veliku količinu energije u obliku radio-talasa. Trenutno, količina energije koja se emituje čak je 50 puta veća nego 2019. godine, a zračenje izlazi u vidu jednog usmerenog mlaza. Oblast oko crne rupe takođe emituje veoma slabo vidljivo svetlo.
Ova supermasivna crna rupa je naučno označena kao AT2018hyz, dok joj je Sendes dala nadimak Jetty McJetface. Iako niko ne može sa sigurnošću da predvidi do koje mere će emisija energije rasti, Sendes pažljivo prati ovu crnu rupu i traga za drugim crnim rupama koje bi mogle pokazivati slične obrasce ponašanja, ali su do sada možda bile zanemarene.
Ovo otkriće predstavlja značajan iskorak u razumevanju supermasivnih crnih rupa i njihovih uticaja na okolni svemir. Uzbuđenje među naučnicima raste dok se nastavljaju istraživanja ove jedinstvene pojave. S obzirom na to da se crne rupe i dalje istražuju, moguće je da će u budućnosti biti otkriveni novi fenomeni koji će dodatno obogatiti naše razumevanje univerzuma.
Istraživanja koja se sprovode preko ovakvih otkrića mogu imati dalekosežne posledice na naše razumevanje svemira i fizičkih zakona koji njime upravljaju. Ova nova saznanja ne samo da pridonose astrofizici, već i inspirišu nove generacije naučnika da istražuju nepoznato i da postavljaju pitanja o prirodi svemira. U tom smislu, crna rupa AT2018hyz može postati ključna tačka za buduća istraživanja i razumevanje fenomena koji oblikuju naš kozmos.
