Fosilizovani zubi stari između 2,6 i 2,8 miliona godina otkriveni su tokom arheološkog projekta u severoistočnoj Etiopiji. Ovi zubi pripadaju dvema različitim vrstama hominina, od kojih bi jedna mogla biti do sada nepoznata vrsta. Ovo otkriće pruža nove uvide u kompleksnu mrežu ljudske evolucije. U periodu između 2018. i 2020. godine pronađeno je deset zuba koji pripadaju rodu Australopithecus, drevnim rođacima savremenih ljudi. Tri zuba, otkrivena 2015. godine, pripadaju rodu Homo. Rezultati istraživanja objavljeni su u prestižnom časopisu Nature.
U fosilnom zapisu, preklapanje ovih dvaju vrsta hominina je prava retkost. Ranije je u naučnim krugovima vladalo verovanje da je Homo nastao nakon Australopithecusa, a ne da su vrste koegzistirale. Australopithecus je hodao uspravno, ali su imali manji mozak, dok su vrste roda Homo imale veće mozgove, što se često smatra evolutivnim napretkom ka savremenom čoveku. Međutim, koegzistencija ovih vrsta ukazuje na to da su hominini razvijali više vrsta u isto vreme.
Kej Rid, koautor studije i profesor emeritus na Institutu za ljudske poreklo, ističe da ova istraživanja dovode u pitanje linearnu sliku evolucije koju mnogi imaju. „Ljudska evolucija nije linearna, to je grmasto stablo“, naglašava Rid. Od 2002. godine, Rid je ko-direktor Ledi-Geraru istraživačkog projekta, koji se fokusira na pronalaženje ranih dokaza o vrstama roda Homo. Tim je ranije otkrio najstariju poznatu vilicu pripadnika roda Homo, staru 2,8 miliona godina.
Vrsta Australopithecus afarensis, koja je najbolje predstavljena čuvenim fosilnim ostacima „Lusi“, otkrivena je 1974. godine u Etiopiji. Lusi je bila visoka oko jednog metra, sa licem nalik majmunu i mozgom veličine jedne trećine ljudskog. Njeni fosili su pokazali mešavinu ljudskih i majmunskih osobina, dok su zubi pronađeni između 2018. i 2020. godine upoređeni sa vrstama poput afarensisa, ali se nisu poklapali. Naučnici smatraju da zubi pripadaju do sada nepoznatoj vrsti Australopithecusa koja je hodala Zemljom u isto vreme kao i rane vrste roda Homo.
Tim istraživača je takođe otkrio da je region Afar u Etiopiji ključan za razumevanje ljudske evolucije, jer je tu pronađeno mnogo dobro očuvanih fosila i najranijih kamenih alata. Ova oblast je seizmološki aktivna, a tektonske ploče ispod tla se razdvajaju, otkrivajući starije slojeve sedimenta koji beleže skoro pet miliona godina evolucije. Zubi Australopithecusa su datirani na 2,63 miliona godina, dok zubi roda Homo datiraju na 2,59 i 2,78 miliona godina. Ipak, tim istraživača je oprezan kada je reč o identifikaciji vrste dok ne budu imali više podataka.
Brajan Vilmoar, glavni autor studije, naglašava važnost pronalaženja dodatnih fosila za razumevanje razlika između Australopithecusa i Homoa, kao i njihove koegzistencije. Zubi Australopithecusa podsećaju na afarensis po obliku i veličini, ali karakteristike krunica i očnjaka ranije nisu primećene kod afarensisa ili garhija.
Nova studija je značajna jer pruža uvide u period od 3 do 2 miliona godina, koji je često misteriozan u istraživanjima ljudske evolucije. Dr Stefani Melilo, paleoantropološkinja, ističe da je jedan od ključnih problema u proučavanju ovog dela praistorije način na koji su stari slojevi tla taloženi kroz istoriju u istočnoj Africi.
Kada su Australopithecus i Homo hodali afričkim prostranstvima, Afarska regija je imala mnogo veće sezonske varijacije u padavinama nego danas. Reke su nosile vodu samo deo godine, a okruženje je bilo pretežno močvarno s malo drveća. Razumevanje načina na koje su ove dve vrste delile ili se borile za resurse može pružiti uvid u njihove životne strategije. Tim istraživača želi da identifikuje koja je vrsta pravila kamene alatke pronađene na lokalitetu.
Ova otkrića dodatno komplikuju sliku ljudske evolucije i ukazuju na to da je potrebno više fosila kako bi se razjasnila koegzistencija ovih drevnih vrsta. Kako Rid zaključuje, svako novo otkriće predstavlja važan deo slagalice koja pomaže u razumevanju porekla modernog čoveka.
