Za samo dva dana istraživanja uz reku Savu u Posavskom kantonu Bosne i Hercegovine, arheolozi su otkrili dosad nezabeležen broj bipiramidalnih ingota, retkih poluproizvoda u obradi gvožđa, za koje se veruje da su stari više od 2.000 godina. Ovi ingoti predstavljaju izuzetno značajan nalaz, budući da su stručnjaci ranije retko uspevali da pronađu ovako stare artefakte, a lokalitet u Posavini postao je najbogatiji izvor ovih gvozdenih ingota u celoj Evropi.
Zasluge za ovo otkriće idu lokalnom entuzijasti Peru Matkiću, koji je pažljivo sakupio fragmente ingota i poslao fotografije stručnjacima u Vinkovcima. Njegov trud ubrzo je rezultirao interesovanjem profesionalnih arheologa, koji su prepoznali značaj ovog nalazišta. Tim stručnjaka predvode Krunoslav Zubčić, podvodni arheolog iz Hrvatskog restauratorskog zavoda u Zagrebu, i Nikica Spudić iz Hrvatske gorske službe spašavanja u Karlovcu. Njihova ekspertiza je ključna za detaljno iskopavanje i analizu ovog izuzetnog nalaza.
Direktor Muzeja Franjevačkog samostana Tolisa, profesor Jozo Jezerčić, objasnio je da ingoti datiraju iz 1. ili 2. veka pre nove ere i predstavljaju prelazni period iz Letenske kulture u rimsko doba. Postoji pretpostavka da je tovar ingota, verovatno prevožen rekom, potonuo u Savi, što je moglo biti uzrokovano olujom ili sukobima, dok su sami ingoti ostali sačuvani na dnu reke.
Kako bi se obezbedila precizna dokumentacija, nalazište je najpre mapirano i obeleženo fiksnim tačkama. Primena fotogrametrije omogućila je izradu 3D modela i detaljnog topografskog plana. Svaki predmet je pažljivo katalogizovan, izvađen iz korita reke, smešten u destilovanu vodu radi očuvanja, a zatim poslat na dalju konzervaciju.
Podvodni arheolog Zubčić naveo je da prava uzbuđenja tek počinju, jer će hemijska analiza otkriti poreklo metala, koje bi moglo biti iz drevnih rudnika. Ovo istraživanje može pružiti uvid u trgovačke puteve koji su povezivali Bosansku Posavinu sa centralnom Evropom pre dolaska Rimljana. Stručnjaci smatraju da bi ovo otkriće moglo promeniti istorijsko shvatanje uloge Bosanske Posavine, pozicionirajući je kao važan centar trgovine i ekonomskih aktivnosti u antičkom dobu.
Prema rečima profesora Jezerčića, saradnja sa institucijama iz Slovenije, Nemačke, Francuske i Austrije je od ključnog značaja za očuvanje i istraživanje ovih ingota. Ovaj međunarodni poduhvat mogao bi značajno obogatiti naše razumevanje trgovine u praistoriji i rimskom periodu širom Evrope.
Bipiramidalni ingoti, kao retki artefakti, predstavljaju ne samo kulturno nasleđe, već i važan deo istorije trgovine i ekonomije. Njihovo otkriće u Bosanskoj Posavini može otvoriti nova pitanja o razmenama koje su se odvijale između različitih kultura u vreme kada su rimljani tek počinjali da šire svoj uticaj u regionu.
Uzbudljivo je razmišljati o tome kako će ova istraživanja oblikovati buduće razumevanje istorije Balkana i centralne Evrope. Ovaj lokalitet ne samo da će privući pažnju arheologa i istoričara, već će i doprineti razvoju turizma i promociji kulturnog nasleđa Bosanske Posavine.
U zaključku, otkriće bipiramidalnih ingota predstavlja značajan korak napred u razumevanju istorije ovog dela Evrope. Sa planovima za dalje istraživanje i međunarodnu saradnju, Bosanska Posavina se postavlja kao važno mesto za arheološka istraživanja i otkrića koja će oblikovati našu sliku o prošlosti.
