Advokat Sonja Pekić objašnjava kako Zakon o radu u Srbiji reguliše otkazivanje ugovora o radu tokom bolovanja, naglašavajući da sama činjenica da je zaposleni na bolovanju ne pruža automatsku zaštitu od otkaza. Prema njenim rečima, poslodavac može otkazati ugovor o radu čak i kada je zaposleni na bolovanju, ukoliko postoji drugi zakonski osnov za raskid radnog odnosa.
Pekić ističe da zakon ne propisuje opštu zabranu otkazivanja ugovora zaposlenom koji je privremeno sprečen za rad. Na primer, ukoliko zaposleni tokom bolovanja otkrije poslovnu tajnu neovlašćenom licu, to može biti osnov za otkaz zbog povrede radne obaveze. Međutim, ona dodaje da Zakon o radu jasno navodi da bolovanje ne može biti razlog za otkaz.
Što se tiče ugovora o radu na određeno vreme, situacija je jasna. Ako ugovor ističe dok je zaposleni na bolovanju, bolovanje ne produžava trajanje ugovora. U tom slučaju, ugovor prestaje po samom zakonu, a poslodavac bi trebao doneti rešenje kojim konstatira da je radni odnos prestao danom isteka ugovora o radu. Pekić preporučuje poslodavcima da donesu ovakvo rešenje, jer to pruža dodatnu zaštitu u slučaju eventualnog spora sa zaposlenim.
Ipak, postoje situacije kada zaposleni imaju posebnu zakonsku zaštitu od otkaza. Na primer, status trudnice, porodilje ili roditelja koji koristi odsustvo radi nege deteta predstavlja stvarnu smetnju za otkaz. Poslodavac ne može otkazati ugovor o radu dok traju ovi uslovi, bez obzira na razlog. U takvim slučajevima, čak se i ugovor na određeno vreme produžava do završetka odsustva.
Jedno od čestih pitanja zaposlenih jeste da li mogu postati tehnološki višak dok su na bolovanju. Odgovor je da mogu, ali samo ako se postupak proglašenja tehnološkog viška sprovodi u skladu sa zakonom. Važno je napomenuti da mora doći do stvarnog ukidanja radnog mesta.
Ukoliko zaposleni smatra da su mu povređena prava, može pokrenuti sudski postupak. Svaki akt poslodavca može se osporavati u parnici, a rok za podnošenje tužbe je 60 dana od dana dostavljanja spornog dokumenta. Pekić naglašava da je ključno poštovati ovaj zakonski rok.
Zloupotreba bolovanja je još jedna tema koju advokatica obrađuje. Ova situacija predstavlja povredu radne discipline, ali dokazivanje zloupotrebe nije jednostavno. Zloupotreba bolovanja zahteva dokaz da se odsustvo koristi suprotno njegovoj svrsi. Ako poslodavac sumnja u opravdanost bolovanja, može se obratiti nadležnim institucijama, kao što je RFZO, radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
Pekić napominje da određene svakodnevne aktivnosti, poput viđenja zaposlenog van kuće, ne znače automatski zloupotrebu bolovanja. Potrebno je dokazati da zaposleni svojim radnjama direktno onemogućava ozdravljenje.
U zaključku, advokat Sonja Pekić upozorava zaposlene da budu svesni svojih prava, ali i obaveza prema Zakonu o radu. Zaposleni koji su na bolovanju ne mogu se oslanjati na to da će im bolovanje automatski pružiti zaštitu od otkaza, posebno ako postoji opravdan osnov za otkazivanje ugovora o radu. Uvek je važno da se konsultuju sa pravnikom kako bi bili informisani o svojim pravima i obavezama u skladu sa zakonom.
