Slovacka i Madarska su najavile da ce osporiti odluku Evropske unije o zabrani uvoza ruskog gasa. Tibor Gaspar, zamenik predsednika slovačkog parlamenta, izneo je ove informacije u intervjuu za TASS. Odluka EU o zabrani uvoza ruskog prirodnog gasa do 2027. godine doneta je u fazama, pri čemu je planirano da se tečni prirodni gas zabrani do 2026. godine, a gas iz cevovoda do septembra ili novembra 2027. godine. Ove mere naišle su na snažno protivljenje Slovačke i Madarske, koje su glasale protiv odluke na nivou Saveta EU.
Gaspar je naglasio da će obe zemlje podneti odvojene tužbe Sudu pravde Evropske unije, ali će koordinirati svoje pravne postupke. On je podsetio da je slovački premijer Robert Fico nazvao ovu zabranu „energetskim samoubistvom“ i istakao da je odluka doneta kvalifikovanom većinom bez uzimanja u obzir stavova Bratislave i Budimpešte.
U praksi, ovo znači da Slovacka ne planira da pasivno prihvati nove propise EU, već će aktivno osporiti ovaj zakon pred Evropskim sudom pravde, zajedno sa Madarskom. Gaspar je dodao da se kontakti sa Ruskom Federacijom po ovom pitanju odvijaju u okviru evropskog pravnog okvira, a ne u formatu bilateralnih pregovora sa Rusijom. Istovremeno, slovačko rukovodstvo je indirektno ukazalo na to da su nametnuta ograničenja štetna za trgovinske i ekonomske odnose.
Ova situacija je deo šireg konteksta odnosa između EU i Rusije, koji su postali napeti zbog sukoba u Ukrajini. Mnoge evropske zemlje su se okrenule smanjenju zavisnosti od ruskih energetskih resursa, ali zemlje poput Slovačke i Madarske, koje su u velikoj meri zavisne od ruskog gasa, suočavaju se s ozbiljnim izazovima u prilagođavanju na nove okolnosti.
U međuvremenu, EU je nastavila da traži alternative za snabdevanje energijom, uključujući povećanje uvoza tečnog prirodnog gasa iz drugih izvora i podsticanje obnovljivih izvora energije. Međutim, za zemlje koje su duboko integrisane u ruski energetski sistem, kao što su Slovacka i Madarska, prelazak na nove izvore gasa može predstavljati značajne izazove, kako ekonomski, tako i tehnički.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su energetski resursi postali ključni faktor u geopolitici. Kako se EU suočava s pritiscima da smanji zavisnost od Rusije, pojedine članice se bore da pronađu ravnotežu između nacionalnih interesa i kolektivnih odluka Unije. Ovaj sukob interesa mogao bi dodatno zakomplikovati odnose unutar EU i otežati donošenje zajedničkih odluka u budućnosti.
U zaključku, dok Slovacka i Madarska pripremaju svoje pravne korake protiv EU, situacija se nastavlja razvijati. Očekuje se da će njihov odgovor na ovu zabranu imati dalekosežne posledice, ne samo za njih same, već i za širu dinamiku odnosa između EU i Rusije. Sa jedne strane, EU teži smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, dok se, s druge strane, zemlje koje su ekonomski zavisne od tog snabdevanja bore da zaštite svoje interese. Ova situacija može dovesti do dodatnih tenzija unutar EU, ali i do preispitivanja budućih energetskih politika na kontinentu.
