Beograd – Nekadašnji novinar i pisac Dušan Miklja najavio je da će predstava „Ima li Boga“, koja se temelji na njegovoj istoimenoj knjizi, imati premijeru ove zime u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). U razgovoru za Tanjug, Miklja je istakao da je predstava „prilično zahtevna“, jer će se izvoditi na dve scene, a premijera se očekuje do kraja januara ili najkasnije do polovine februara, u produkciji BDP-a i Fondacije Mocart.
Drama „Ima li Boga“ napisana je pre desetak godina, a prvobitno je bilo planirano da u njoj igraju glumci Voja Brajović i Dragan Nikolić. Međutim, sticajem okolnosti, to se nije desilo. Miklja je otkrio da ga je nedavno Brajović kontaktirao, smatrajući da komad zaslužuje pažnju i nakon decenije, na šta je direktor BDP-a Jug Radivojević pristao.
Osim najave predstave, Miklja je govorio o svojoj nedavnoj zbirci „Zaustavno vreme“, u kojoj se nalazi priča „Budilnik“. Ova priča istražuje kako stari budilnik može verodostojno svedočiti o prošlom životu. Miklja je ispričao kako je saznao za događaj od svoje ćerke, kada je u razrušenoj kući u Vukovaru čuo zvonjenje budilnika, koji je bio navijen da probudi nekoga ko možda više nije u životu. On je ovu naizgled beznačajnu pojedinost doživeo kao uverljivije svedočanstvo o izgubljenom životu nego sama priča o razrušenoj kući.
Miklja je naglasio da „naizgled sitne stvari, koje ne primećujemo, više svedoče o vremenu i događaju nego bilo koja izmišljena priča“. Zvonjava budilnika, prema njegovim rečima, je svedočanstvo da su tu nekada živeli ljudi, da je budilnik trebalo nekoga da probudi da ide na posao ili u školu, a svi koji pročitaju ovu priču treba da razmisle o značaju naizgled sićušnih pojava.
U vezi s pojmom „Zaustavno vreme“, Miklja je primetio da vreme može da se zaustavi kroz pojave, događaje i putovanja, sve ono što nadilazi običan život. Takođe je ukazao na to da pisanje ili bilo kakav rad u određenim godinama može imati lekovita svojstva.
Govoreći o svom pisanju, Miklja je istakao da je veći deo njegovih dela zasnovan na ličnom doživljaju, i da se ne oslanja mnogo na izmišljanje, jer se to što izmišlja često već dogodilo u stvarnosti. U njegovim novinarskim danima, nije bilo posrednika između njega i događaja koje je izveštavao, a „vest je bilo ono što ste videli, čuli i doživeli“.
Miklja je kritikovao trenutnu prirodu novinarstva, ukazujući na to da se vesti često pribavljaju putem posrednika, uključujući veštačku inteligenciju, što smatra nepouzdanim. On je upozorio da veštačka inteligencija preuzima ovlašćenja iz privatnog života ljudi i da može da utiče na kreativne poslove, što izaziva strahovanja.
U razgovoru o svojoj novinarskoj karijeri, Miklja je podelio svoja iskustva iz Afrike tokom borbe za nezavisnost kolonija, kao i iz Italije tokom pojačanog terorizma. Takođe je bio prisutan u Njujorku u trenutku raspada Jugoslavije i u Briselu tokom važnih događaja vezanih za NATO.
Miklja je takođe ukazao na to da se retko koriste činjenice kako bi se opovrgle predrasude u međunarodnoj javnosti o raspadu Jugoslavije. Naglasio je da je postalo prihvatljivo iznositi osudu bez konteksta i da je važno razumeti kompleksnost situacije.
U završnom delu razgovora, Miklja je istakao „neverovatnu zavisnost“ od interneta i kako se ljudi često nalaze u situacijama gde čitaju nebitne informacije, čime gube dragoceno vreme. On je apelovao na pažljivije korišćenje medija i izbegavanje površnih komentara, naglašavajući da je važno biti svestan posledica takvog ponašanja.
