Vremenske nepogode postaju sve češća pojava u Srbiji, a njihov uticaj na poljoprivredu je ogroman. Poljoprivrednici se suočavaju sa štetama koje donose oluje, grad, suša i druge nepogode, a često su te štete nenadoknadive. Iako postoji rešenje u vidu osiguranja useva, mnogi proizvođači se i dalje oslanjaju na sreću, nadajući se da ih nevreme neće pogoditi.
Ministarstvo poljoprivrede u Srbiji već godinu dana aktivno podstiče poljoprivrednike da zaključe polise osiguranja. Država nudi subvencije koje pokrivaju od 40 do 70 odsto premije, u zavisnosti od vrste proizvodnje i geografskog područja. Zahtevi se mogu podnositi putem platforme eAgrar, uz pomoć lokalnih savetodavaca i Uprave za agrarna plaćanja.
Ipak, prema najnovijim podacima, samo između 13 i 15 procenata obradivih površina u Srbiji je osigurano. Ovo je napredak u odnosu na stanje pre pandemije, kada je osigurano svega 10 odsto, ali i dalje je to veoma nizak broj. Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije ističe da se država, poljoprivrednici i osiguravači ne mogu smatrati zadovoljnim tim rezultatima.
Trošak polise osiguranja iznosi oko pet procenata vrednosti prodaje po hektaru, ali uz subvencije može biti znatno jeftinija, pa u nekim slučajevima čak i besplatna. Najčešće se osiguravaju kulture koje imaju veću vrednost po hektaru, poput voća, povrća i žitarica, od rizika kao što su grad, požari i grom. Ipak, mali broj proizvođača se odlučuje na dodatne polise za zaštitu od mraza ili suše, uprkos očiglednim klimatskim promenama.
Ćirić naglašava potrebu da se promeni način razmišljanja o zaštiti useva. Umesto da se oslanjaju na sreću, poljoprivrednici bi trebali da shvate ozbiljnost situacije. Jedna oluja može uništiti usev za samo nekoliko minuta, dok suša može izazvati štete tokom dužeg vremenskog perioda.
U zemljama Evropske unije, više od 50 procenata obradivog zemljišta je osigurano, dok taj procenat u SAD i Australiji prelazi 90 procenata. Srbija, sa svojih 15 procenata, značajno zaostaje. Stručnjaci upozoravaju da će usled klimatskih promena prosečni godišnji gubici u poljoprivredi udvostručiti do 2050. godine, zbog čega će uvođenje obaveznog osiguranja ili jačih državnih podsticaja postati ključno za opstanak domaće poljoprivrede.
Na osnovu ovih informacija, jasno je da je potrebno više raditi na edukaciji poljoprivrednika o značaju osiguranja useva, kao i na podsticajima koji bi ih motivisali da se osiguraju. Vremenske nepogode ne poznaju granice i sve su učestalije, što dodatno ilustruje potrebu za proaktivnim pristupom u zaštiti poljoprivredne proizvodnje.
Osiguranje useva nije samo pitanje finansijske sigurnosti, već i održivosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Samo kroz odgovorno i strateško planiranje, poljoprivrednici mogu smanjiti rizike i osigurati stabilnost u svojim poslovanjima. U tom smislu, saradnja između države, poljoprivrednika i osiguravajućih društava može doneti značajne koristi, ne samo za pojedince, već i za celokupnu ekonomiju zemlje.
Zato je ključno da se nastavi sa promocijom osiguranja useva i da se stvore uslovi koji će poljoprivrednike ohrabriti da se zaštite od nepredvidivih vremenskih situacija. U suprotnom, suočićemo se sa sve većim gubicima u poljoprivredi, što bi moglo imati dugoročne posledice po prehrambenu sigurnost i ekonomiju Srbije.
