Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovo zatražila od zemalja članica Evropske unije dodatna sredstva za finansiranje Ukrajine i rata, naglašavajući da je to „astronomska suma koja danas ne postoji“. Orban je na Fejsbuku naveo da predsednica EK traži dodatnih 135 milijardi evra tokom dve godine, što je, prema njegovim rečima, 65 odsto godišnjeg ekonomskog proizvoda Mađarske, sedam godina penzija svih mađarskih penzionera i gotovo tri četvrtine godišnjeg budžeta EU.
„Astronomska suma koja danas ne postoji. Jednostavno ne postoji,“ rekao je Orban na platformi Iks, u objavi identičnoj onoj na Fejsbuku. On je dodao da bi „briselski magični trik“ ponovo bio zajednički evropski zajam, što bi, kako je naveo, opteretilo i naredne generacije otplatom troškova rusko-ukrajinskog rata.
Orban je takođe istakao da EU traži doprinos i od Mađara, naglašavajući da se Mađarska kažnjava sa milion evra dnevno jer ne prihvata migrante. On je opisao Mađarsku kao „zemlju koja je finansijski kažnjena, jer ima svoj stav o ratu i o rodnoj ideologiji“.
Prema Orbanovim rečima, dodatna finansijska sredstva koja se traže od članica EU predstavljaju preveliko opterećenje za Mađarsku, koja se već suočava sa brojnim ekonomskim izazovima. On je upozorio da bi takve odluke mogle imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje i njenog stanovništva.
U svojoj objavi, Orban je ukazao na to da bi zajednički evropski zajmovi mogli dovesti do povećanja javnog duga, čime bi se opteretile sledeće generacije. „Ovo je više nego nemoguće. Ovo je kategorički apsurdno. Mađarska će odgovoriti bez odlaganja,“ poručio je Orban, naglašavajući da će se vlada suočiti sa ovim izazovima na odlučan način.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se EU suočava s rastućim pritiscima da poveća finansijsku podršku Ukrajini usred trajajuće krize izazvane ruskom invazijom. Mnoge zemlje članice već su izrazile zabrinutost zbog visine iznosa koji se traži, kao i zbog mogućih posledica po njihove nacionalne budžete i ekonomske politike.
U međuvremenu, Orbanova vlada se suočava s kritikama zbog svog stava prema migracijama i evropskoj integraciji. On je često isticao da Mađarska ne može da prihvati politiku otvorenih granica, koju neki drugi članovi EU zagovaraju, jer smatra da to ugrožava nacionalnu sigurnost i identitet.
Mađarska je, prema Orbanovim rečima, u nezavidnom položaju jer je kao članica EU suočena s finansijskim sankcijama zbog svog stava prema migracijama. „Ne želimo da budemo deo sistema koji kažnjava zemlje zbog njihovog suvereniteta i prava da odluče o svojoj politici,“ rekao je Orban.
Ove izjave Orban je izneo u kontekstu sve većih tenzija unutar EU, gde se različite zemlje bore da se usaglase oko zajedničkih politika u vezi s migracijama, bezbednošću i finansijskom podrškom. Njegove reči odražavaju osećaj mnogih lidera u regionu koji se bore da održe svoje nacionalne interese u svetlu sve većih zahteva iz Brisela.
U zaključku, Orbanova kritika dodatnog finansiranja Ukrajine i njegov stav prema EU ukazuju na duboke podele unutar bloka, koje bi mogle uticati na buduće odluke o zajedničkoj politici. Kako se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati, tako će i odnosi između članica EU biti pod sve većim pritiskom da pronađu ravnotežu između solidarnosti i nacionalnih interesa.
