Premijer Mađarske Viktor Orban je izjavio pred samit Evropske unije u Briselu da će glavna tema sastanka biti „rat i mir“, uprkos brojnim drugim pitanjima na dnevnom redu. Među tim pitanjima su i sedmogodišnji budžet EU, migracije i situacija na Bliskom istoku. Orban je naglasio da će lideri EU diskutovati o podršci Ukrajini, kako vojnoj, tako i finansijskoj, kao i o sudbini zamrznute ruske imovine.
Orban je upozorio da se unutar EU očekuje „sukob“ između zemalja koje žele da pruže podršku Ukrajini i onih koje se protive donošenju odluka dok se ne završe pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Ova napetost može dodatno zakomplikovati situaciju unutar EU, posebno u svetlu sve većih tenzija izazvanih ratom u Ukrajini.
Kada je reč o zamrzavanju ruske imovine, Orban je optužio Evropsku uniju da je „nezakonito promenila prethodni režim“ i da je oduzela Mađarskoj pravo veta. Takođe je najavio pravne korake protiv takvih odluka. On je naglasio da Mađarska smatra da je konfiskacija ruske imovine „otvorena objava rata“ i da je pronašla saveznike među državama koje dele ovo mišljenje.
Premijer je istakao da bi EU, ako nastavi sa ovim potezima, „marširala ka novoj vrsti birokratske diktature“ u kojoj bi prava nacionalnih država bila ozbiljno ugrožena. Ove izjave dodatno ukazuju na Orbanovu zabrinutost za suverenitet svoje zemlje i njen status unutar EU.
Osim toga, Orban je kritikovao Nemačku, tvrdeći da se „korak po korak kreće ka ratu“ i da pokušava da revitalizuje svoju industriju kroz vojni razvoj. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se EU suočava sa izazovima koji uključuju i ekonomske posledice rata u Ukrajini, kao i sve veću potrebu za vojnim kapacitetima.
U vezi sa podrškom Ukrajini, Orban je naglasio da Mađarska neće podržati konfiskaciju zamrznutih deviznih depozita Rusije niti bilo koje druge zemlje. On je istakao da je Mađarska bila „lojalna“ EU u vezi sa ruskom imovinom i da njena prava ne smeju biti ograničena. Ove reči dolaze u trenutku kada se EU suočava sa sve većim pritiscima da preduzme odlučnije mere protiv Rusije.
Orbanova retorika može se smatrati odrazom sve jačih tenzija unutar EU, gde se članice nalaze na raskrsnici između podrške Ukrajini i želje za očuvanjem svojih nacionalnih interesa. Ova situacija može imati dugoročne posledice po jedinstvo i stabilnost EU, posebno ako se nastave nesuglasice oko ključnih pitanja kao što su vojna podrška Ukrajini i odnosi sa Rusijom.
Na samitu u Briselu, očekuje se da će lideri EU razgovarati o različitim strategijama podrške Ukrajini, uključujući i mogućnost vojne pomoći. Očekuje se i da će se raspravljati o načinima na koje bi EU mogla da nastavi da pritisne Rusiju kroz sankcije i druge mere, dok se istovremeno pokušava očuvati jedinstvo među članicama.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da će predstojeći sastanak lidera EU biti ključan trenutak za budućnost evropske politike prema Ukrajini i Rusiji. Orbanove izjave ukazuju na to da će Mađarska nastaviti da igra aktivnu ulogu u oblikovanju ovih diskusija, naglašavajući važnost nacionalnog suvereniteta i prava država članica na donošenje sopstvenih odluka u vezi sa spoljnom politikom.
