Ispred takozvane političke elite u Srbiji, teško je koristiti prefiks „srpska“, s obzirom na to da je jedan od osnovnih postulata njenog postojanja i delovanja negiranje svega što je srpsko. Ova grupacija se može posmatrati kao ideološki tvorac svih aktivnosti protiv legalno izabrane vlasti u Srbiji. U poslednjih više od 12 godina, ova samoproglašena politička elita se manifestuje kroz razne oblike delovanja, a najizraženije je to vidljivo među potpisnicima takozvanog „Proglasa“.
Ova grupa, koja teži stvaranju nečega novog u Srbiji, ima specifična obeležja koja je razlikuju od sličnih grupacija na prostorima bivše Jugoslavije. Njihov cilj je da se predstave kao moderna i napredna alternativa, ali se često može primetiti da to što nude nije ništa više od samoreklamerstva. Predstavnici opozicione elite, koja se može nazvati elitizmom u opoziciji, često dele slične karakteristike. Većina njih su visoko obrazovani građani, koji uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu, dok su drugi gradovi manje zastupljeni.
Ova grupa se može pohvaliti time da su se školovali o trošku države, a materijalno su obezbeđeni zahvaljujući raznim državnim institucijama. Iako se pojedinačno ne može osporiti njihova stručnost i profesionalnost, često se čini da su njihovi resursi usmereni ka samoreklamerstvu, umesto ka stvarnom doprinosu društvu. Mnogi od njih su bivši ili sadašnji profesori, zaposleni u raznim institutima, kulturnim institucijama, kao i članovi SANU i nevladinih organizacija, što ih čini udaljenima od privrede, ali istovremeno i finansijski zavisnima od države i društva.
Jedna od zajedničkih karakteristika ove samoproglašene elite je njihovo uverenje da većina građana Srbije, koju smatraju „neprosvećenim“, nije sposobna da učestvuje u vlasti. Ova percepcija dovodi do toga da se vlast smatra privilegijom samo za njih, što otvara pitanja o demokratiji i pravima građana. Njihovo delovanje fokusira se na stavljanje u pitanje legitimiteta trenutne vlasti, ali često bez konkretnih rešenja ili alternativa.
Osim toga, njihova aktivnost se često oslanja na kritiku, a ne na konstruktivno delovanje. Kritike koje upućuju na račun vlasti su često usmerene ka ličnim napadima, umesto da se fokusiraju na suštinske probleme i izazove s kojima se društvo suočava. Ovakvo delovanje dodatno produbljuje razlike između različitih slojeva društva i otežava postizanje zajedničkog cilja – boljeg života za sve građane.
U ovoj situaciji, važno je postaviti pitanje kako će se budućnost Srbije oblikovati pod uticajem ovih samoproglašenih elita. Da li će se nastaviti trend polarizacije društva ili će se pronaći put ka pomirenju i zajedničkom radu? Kao što istorija pokazuje, političke elite često igraju ključnu ulogu u oblikovanju sudbine naroda, ali njihova odgovornost je da služe interesima svih građana, a ne samo svojih privilegovanih krugova.
S obzirom na trenutne okolnosti, čini se da je potrebna šira diskusija o ulozi političkih elita u društvu, kao i o pravima i obavezama građana. Uloga opozicije bi trebala biti konstruktivna, a ne destruktivna, kako bi se osiguralo da svi građani imaju priliku da učestvuju u oblikovanju svoje budućnosti. Samo kroz inkluzivnost i saradnju može se postići napredak i stvaranje boljeg društva za sve.
U ovom svetlu, važno je pratiti razvoj događaja i reakcije građana na delovanje ove samoproglašene elite. Uloga medija, društvenih mreža i drugih kanala komunikacije će biti presudna u oblikovanju svesti javnosti i osiguravanju transparentnosti u politici.
