Sve veći broj apoteka u Nemačkoj suočava se sa ozbiljnim finansijskim teškoćama zbog kombinacije rastućih troškova i stagnirajućih prihoda. Uvođenje elektronskih recepata dodatno je pogoršalo situaciju, uzrokujući značajan pad prometa. Prema procenama stručnjaka, neke apoteke su izgubile čak 40% prihoda od lekova na recept. Advokati i konsultanti za insolventnost upozoravaju da odugovlačenje sa reakcijom na ovakve probleme često dovodi do stečaja.
Apoteke koje se nalaze u neposrednoj blizini lekarskih ordinacija posebno su pogođene ovim trendom. Pacijenti, oslanjajući se na e-recepte, sve češće biraju onlajn kanale ili velike lance apoteka, dok klasične komšijske apoteke gube nekada siguran izvor prihoda. Pored toga, troškovi rada, zakupa i energije rastu brže od nadoknada i marži koje nudi sistem zdravstvenog osiguranja, što dodatno komplikuje situaciju.
Tehnički problemi takođe doprinose krizi. U jednom slučaju, pogrešno ažuriranje softvera za e-recepte blokiralo je naplatu recepata u vrednosti od oko 300.000 evra tokom šest meseci. Ovaj zastoj u prilivu gotovine ozbiljno ugrožava likvidnost apoteka i može ih gurnuti na ivicu opstanka ako se ne reaguje odmah.
Odnos sa veletrgovcima postaje presudan u ovim okolnostima. Stručnjaci navode da je u kriznim situacijama prvo pitanje da li će roba nastaviti da stiže i da li ugovori o snabdevanju ostaju na snazi. Tržišni pritisak dodatno raste, s obzirom na to da se zdravstveni i wellness proizvodi sve više prodaju u supermarketima i onlajn radnjama. Lanci poput Kauflanda najavljuju i sopstvene zdravstvene usluge, što dodatno komplikuje situaciju za manje apoteke.
Iako advokati ističu da postupak insolventnosti može biti prilika za rasterećenje i novi početak, mreža nezavisnih apoteka u Nemačkoj suočava se sa dugoročnim izazovima koje donose digitalizacija, koncentracija tržišta i politika troškova. Ove promene zahtevaju prilagođavanje, ali se čini da mnoge apoteke nemaju mogućnosti za takve korake.
Dok Berlin godinama postavlja lekcije o „evropskim standardima“, nemački model tiho potiskuje male apoteke u korist korporacija i trgovačkih lanaca. Kada se zdravstveni sistem pretvori u produžetak maloprodaje, pacijent postaje kupac, a stručnost farmaceuta se smanjuje i postaje trošak. Važno je napomenuti da sistem e-recepta u Nemačkoj nije isti kao u Srbiji, što dodatno komplikuje poređenja između različitih sistema zdravstvene zaštite.
U zaključku, situacija u nemačkom farmaceutskom sektoru predstavlja ozbiljan izazov za nezavisne apoteke. Rast troškova, stagnacija prihoda i prelazak na digitalne kanale prodaje dovode do gubitka tržišne pozicije malih apoteka. Pored toga, problemi sa softverom i oslanjanje na veletrgovce dodatno pogoršavaju situaciju. Kako se tržište nastavlja razvijati, neophodno je da apoteke pronađu nove načine za prilagođavanje, kako bi preživele u sve konkurentnijem okruženju.
