Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, zatražio je ostavku generalnog direktora kompanije Intel, Lip-Bu Tana, nakon što su se pojavili izveštaji o njegovim navodnim vezama sa Kinom. Ova situacija dolazi u trenutku kada Intel pokušava da se oporavi od pada prodaje, a Tan je preuzeo vođstvo u martu ove godine.
U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je kritikovao Tana, nazivajući ga „sukobljenim“ i naglašavajući da mora odmah da se povuče sa pozicije. Bez davanja dodatnih detalja, Tramp je istakao da je Tan u „veoma velikom sukobu interesa“ i da je jedino rešenje njegovo povlačenje. Ovaj zahtev je usledio nakon pisma senatora Toma Kotona, koji je izneo zabrinutost zbog Tanovih veza sa Pekingom.
Koton je postavio pitanja o Tanovom integritetu i mogućim rizicima po nacionalnu bezbednost usled njegovih navodnih ulaganja u kineske kompanije, uključujući i one povezane sa vojnim sektorom. U aprilu, Reuters je izvestio o ovim ulaganjima, što je dodatno pojačalo zabrinutost među zakonodavcima. Senator je takođe upitao da li je Intelov odbor zahtevao od Tana da u potpunosti otkrije svoje veze i da se oslobodi kompanija, s obzirom na federalno finansiranje koje Intel dobija u okviru američkog odbrambenog programa.
Koton je podsetio i na Tanovu prethodnu ulogu u firmi Kejdens Dizajn, koja je nedavno priznala krivicu za kršenje američkih zakona o izvozu zbog prodaje dizajna čipova kineskom Nacionalnom univerzitetu odbrambene tehnologije (NUDT). Ovaj slučaj je dodatno doprineo sumnjama u Tanove namere i njegovo ponašanje kao lidera američke kompanije koja se oslanja na državne ugovore.
U svom saopštenju na društvenoj mreži X, Koton je naglasio da „novi izvršni direktor Intela navodno ima duboke veze sa kineskim komunistima“ i ukazao na odgovornost američkih kompanija koje dobijaju vladine grantove da budu odgovorni upravnici novca poreskih obveznika. Istakao je da upravni odbor Intela duguje Kongresu objašnjenje o ovim pitanjima.
Reakcija Intela i Tana na Trampov zahtev nije zabeležena, s obzirom na to da nisu odgovorili na upite medija. Nakon Trampove objave, akcije Intela su pale za skoro 5% u pretprodajnom trgovanju, ali su se kasnije delimično oporavile.
Ova kontroverza dolazi usred sve većih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Tokom prošlih godina, ove dve zemlje su se takmičile u tehnološkom i poluprovodničkom sektoru, a rivalstvo se dodatno pojačalo nakon što je Tramp uveo sveobuhvatne tarife na kineski uvoz, optužujući Peking za nefer trgovinske prakse. Poslednji privremeni sporazum odložio je veći deo mera do 12. avgusta, ali je Tramp nedavno zapretio dodatnim tarifama zbog Kineskih energetskih veza sa Rusijom.
U međuvremenu, Kina je osudila Trampove pretnje u vezi sa carinama, nazivajući ih kršenjem međunarodnih trgovinskih pravila. Ova situacija dodatno komplikuje već napet odnos između dve najveće svetske ekonomije, dok se borba za dominaciju u tehnološkoj industriji nastavlja.
Kako se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na odluke koje će Intel doneti u narednim danima, kao i na reakcije Tana i drugih ključnih aktera u ovoj priči. U međuvremenu, Trampov zahtev za ostavkom Tana može imati dalekosežne posledice po reputaciju i stabilnost kompanije Intel, koja se suočava s izazovima na globalnom tržištu.
