Veliki delovi svetskih okeana postali su tamniji u poslednje dve decenije, što predstavlja ozbiljnu zabrinutost za morski život, navode istraživači. Prema članku objavljenom u Guardianu, satelitski podaci i numeričko modelovanje ukazuju na to da je više od petine svetskih okeana potamnelo između 2003. i 2022. godine. Ovaj fenomen smanjuje pojas vode u kojem morski organizmi zavise od sunčeve i mesečeve svetlosti za opstanak.
Uočeno je da je efekat potamnjenja zahvatio 75 miliona kvadratnih kilometara okeana, što je površina koja odgovara ukupnoj kopnenoj površini Evrope, Afrike, Kine i Severne Amerike zajedno. Ova promena narušava gornji sloj vode, poznat kao fotička zona, gde živi 90 odsto morskih vrsta. Tomas Dejvis, stručnjak za očuvanje morskog ekosistema sa Univerziteta u Plimutu, istakao je da su ova otkrića ozbiljan razlog za zabrinutost, jer bi mogla imati teške posledice po morske ekosisteme, globalni ribolov, kao i ključne cikluse ugljenika i hranljivih materija.
Fotičke zone su one površinske slojeve okeana gde svetlost prodire dovoljno duboko da organizmi mogu da obavljaju fotosintezu. Dok sunčeva svetlost može dopreti do jednog kilometra ispod površine, u praksi je malo svetlosti ispod 200 metara. U ovom gornjem sloju vode nalaze se mikroskopski organizmi, poznati kao fitoplankton, koji su ključni za morski ekosistem. Fitoplankton vrši fotosintezu i predstavlja osnovu gotovo svih morskih lanaca ishrane, proizvodeći skoro polovinu kiseonika na planeti.
Mnoge ribe, morski sisavci i druge životinje zavise od fotičkih zona za lov, ishranu i razmnožavanje, jer su to toplija područja sa najviše hrane. Iako se primetno tamnjenje dešava na velikim delovima okeana, istraživanje pokazuje da je oko 10 odsto okeana, ili 37 miliona kvadratnih kilometara, postalo svetlije u poslednjih 20 godina. Na primer, uz zapadnu obalu Irske, postojale su oblasti okeana koje su posvetlele, ali je dalje od obale došlo do potamnjenja.
Ove promene u osvetljenosti okeana mogu uticati na migracione obrasce morskih vrsta, a takođe mogu ometati i ribolovne aktivnosti koje su ključne za ekonomiju mnogih zemalja. Zbog gubitka svetlosti u fotičkim zonama, može doći do smanjenja broja fitoplanktona, što bi dodatno moglo ugroziti morski lanac ishrane.
Uz to, smanjenje svetlosti može uticati na proces fotosinteze, što znači da će manje kiseonika biti dostupno morskim organizmima. Ovo bi moglo dovesti do smanjenja biodiverziteta i promene ekosistema, što bi imalo dalekosežne posledice ne samo za morski život već i za ljude koji zavise od mora za hranu i ekonomske aktivnosti.
Stručnjaci naglašavaju da je važno sprovesti dalja istraživanja kako bi se bolje razumeli uzroci i posledice ovog trenda. Klimatske promene, zagađenje, kao i promene u upotrebi zemljišta i vodama, mogu doprineti ovom fenomenu. Takođe, neophodno je razviti strategije za očuvanje i zaštitu morskih ekosistema, kako bi se ublažile negativne posledice potamnjenja okeana.
U svetlu ovih nalaza, važno je da se međunarodna zajednica ujedini u naporima za očuvanje okeana i njihovih resursa. Očuvanje morskog života i ekosistema od suštinske je važnosti za opstanak planete i svih njenih stanovnika. Uvođenje održivih praksi u ribolovu, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštita staništa su samo neki od koraka koje treba preduzeti kako bi se osiguralo da naši okeani ostanu zdravi i produktivni.
