Ekspanzija bespravne gradnje u Crnoj Gori, koja je do sada bila sveprisutna, izgleda da dolazi kraju zahvaljujući novom Zakonu o legalizaciji bespravnih objekata, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri. Ovaj zakon donosi stroga pravila koja će se striktno sprovoditi, a vlasti poručuju da će pružiti još jednu priliku onima koji su već izgradili objekte mimo zakona, umesto da ih ruše.
U skladu sa novim zakonom, troškovi legalizacije neće morati da se plate u celosti odjednom, već u ratama koje mogu trajati do 30 godina. Prethodni zakon iz 2017. godine pokazao je da je od oko 62.000 podnesenih zahteva za legalizaciju, samo 3.397 objekata bilo legalizovano. Ovaj novi pristup daje nadu mnogim vlasnicima koji su do sada bili u neizvesnosti.
Ministar urbanizma, prostornog planiranja i državne imovine, Slaven Radunović, istakao je da će svaki objekat izgrađen bespravno, koji ne ugrožava javni interes, biti legalizovan ako je izgrađen do trenutka kada bude obavljeno satelitsko snimanje koje je u toku. Nakon tog roka, svaki nelegalno izgrađen objekat biće uklonjen.
Prema podacima resornog ministarstva, od početka 2020. do kraja 2024. godine, doneto je 261 rešenje o rušenju bespravno izgrađenih objekata. U tom periodu, srušeno je 22 „divlje“ građevine, a najviše bespravnih objekata nalazi se u opštinama Bar, Ulcinj i na Žabljaku.
Novi zakon donosi jasnija pravila za legalizaciju objekata. Da bi se objekat legalizovao, mora biti vidljiv na satelitskom snimku, imati rešenje o imovinsko-pravnim odnosima i pristup javnom putu. Takođe, objekat ne sme biti izgrađen na prostoru namenjenom za infrastrukturu ili objekte od opšteg interesa. Privremeni objekti i oni koji ne ispunjavaju tehničke i sigurnosne uslove neće moći da se legalizuju.
Svi oni koji ostanu van zakonskih tokova, bilo da nisu podneli zahtev za legalizaciju, da su odbijeni, da objekat nisu upisali u katastar ili ignorišu rešenje o rušenju, platiće godišnju naknadu za korišćenje prostora. Ova naknada zavisiće od zone i tržišne vrednosti objekta. Godišnja naknada će se obračunavati po metru kvadratnom neto površine objekta, u rasponu od 0,5 odsto do 3 odsto prosečne tržišne cene novogradnje u toj zoni. Konačan iznos, kao i način plaćanja, odrediće nadležni organ lokalne samouprave uz saglasnost ministarstva.
Kako bi se efikasnije borila protiv nelegalne gradnje, Vlada Crne Gore osnovala je 2020. godine državno preduzeće „Zaštita prostora Crne Gore.“ Ova institucija bavi se sprovođenjem administrativnih izvršenja rešenja o rušenju, uklanjanju i vraćanju u prvobitno stanje zemljišta i objekata koje izdaju nadležne inspekcijske službe.
Osim toga, zakon predviđa i zaštitu građana koji žive u bespravno sagrađenim objektima. U slučaju rušenja, lokalna samouprava je dužna da im obezbedi alternativni smeštaj, kako ne bi ostali bez krova nad glavom. Alternativni smeštaj može se obezbediti kao privremeni smeštaj, davanjem stana u zakup, naknadom za zakupninu ili na drugi način, u skladu sa propisom jedinice lokalne samouprave.
Ovaj zakon predstavlja značajan korak ka rešavanju problema nelegalne gradnje u Crnoj Gori i pruža priliku onima koji su izgradili objekte mimo zakona da ih legalizuju, dok istovremeno štiti javni interes i obezbeđuje red u urbanističkom planiranju. U narednim mesecima biće od ključnog značaja kako će se zakon implementirati i koje će rezultate doneti u praksi.
