Nuklearni projekat u Nemačkoj, povezan sa ruskom državnom kompanijom Rosatom, dobio je odobrenje od vlasti Donje Saksonije, uz postavljanje strogo definisanih uslova koji imaju za cilj smanjenje rizika povezanih sa ruskim učešćem. Ova odluka je izazvala zabrinutost zbog potencijalnih bezbednosnih i špijunskih pretnji.
Ministarstvo životne sredine Donje Saksonije je u sredu odobrilo francuskoj kompaniji Framatome proizvodnju nuklearnih šipki goriva i sklopova ruskog dizajna u gradu Lingenu. Ovaj francusko-ruski projekat, kojim će upravljati Framatome, koristiće ključne komponente koje obezbeđuje ruska kompanija TVEL, podružnica Rosatoma. TVEL neće direktno upravljati pogonom, već će samo isporučivati bitne delove proizvedene u Rusiji.
Odluka o odobrenju izazvala je zabrinutost u regionalnim i saveznim krugovima zbog mogućih bezbednosnih rizika. U rešenju o odobrenju navedeni su opsežni uslovi, a jedan od najvažnijih je da zaposleni Rosatoma i TVEL-a ne smeju da ulaze u pogon. Pristup objektu će biti dozvoljen samo u izuzetnim slučajevima i uz prisustvo predstavnika nuklearnog regulatornog organa.
Propisi takođe zahtevaju detaljne bezbednosne provere mašina koje isporučuju TVEL i Framatomeova podružnica ANF. Zaposleni u Framatomeu biće obavezni da poštuju stroga pravila o kontaktu sa radnicima TVEL-a i Rosatoma, posebno u vezi sa zaštitom od špijunaže i sabotaže.
Odobrenje dolazi u trenutku kada se nuklearna energija sve više smatra potrebnom za smanjenje zavisnosti EU od fosilnih goriva, dok se istovremeno pokušava zabraniti uvoz energije iz Rusije, kao odgovor na invaziju na Ukrajinu. Ažurirana procena bezbednosnih organa o ruskom učešću i predloženim bezbednosnim zahtevima bila je ključna za donošenje odluke o dozvoli.
Ministar životne sredine Donje Saksonije, Kristijan Mejer, smatra da su odobrenje savezne vlade i revidirana bezbednosna procena „fundamentalno pogrešni“, ali je naveo da je morao da ih prihvati u okviru pravnog sistema. Njegov kabinet je upitao savezno ministarstvo da li postoji mogućnost odbijanja zahteva zbog bezbednosti, ali je odgovor bio da ne postoji pravno utemeljena osnova za odbijanje dozvole.
Stručnjak za spoljnu politiku iz redova Demohrišćanske unije (CDU), Roderih Kizeveter, zahteva da se dozvola opozove, naglašavajući da ova odluka predstavlja bezbednosni rizik i da mora biti poništena. Kizeveter je upozorio da se odluka može tumačiti kao uspešna ruska operacija uticaja ili kao prikaz neodgovornosti.
Savezno ministarstvo za životnu sredinu navelo je da ne preuzima odgovornost za odluku, objašnjavajući da je Ministarstvo životne sredine Donje Saksonije odgovorno za procenu i donošenje odluka u vezi sa izdavanjem dozvola. Iako je pod saveznim nadzorom, ovo ministarstvo donosi odluke samostalno, osim ako savezno ministarstvo ne preuzme ovlašćenje za konkretnu odluku.
U praksi, savezno ministarstvo je uključeno u projekat od 2022. godine, zadržavši pravo da odobri konačnu odluku, što je sada i učinilo. Ova situacija dodatno naglašava kompleksnost i delicatnost odnosa između bezbednosti i energetske politike u trenutnom geopolitičkom okruženju.
Kao rezultat ovih dešavanja, postavlja se pitanje budućnosti nuklearne energije u Nemačkoj i njenog odnosa prema Rusiji, posebno u svetlu trenutnih političkih tenzija. Zabrinutost oko bezbednosti i potencijalnog ruskog uticaja i dalje će biti u fokusu javnosti i vlasti dok se ovaj projekat bude razvijao.
