ZAGREB – Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman je danas u Saboru izjavio da su odnosi njegovog ministarstva sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije na visokom nivou, označavajući ih kao veoma dobri, sa otvorenim kanalima komunikacije koji su stalni. On je istakao da je neophodna upornost i strpljenje u nastavku saradnje. Ove komentare izneo je kao odgovor na pitanje poslanice HDZ-a iz Vojvodine, Jasne Vojnić, koja je tražila informacije o mogućim otvorenim pitanjima između Hrvatske i Srbije, kao i o planovima za dalju saradnju.
Vojnić je prethodno informisala Sabor da će, zahvaljujući angažovanju Hrvatskog ministarstva spoljnih i evropskih poslova i srpskog ministra Marka Đurića, uskoro početi sa radom vrtić u Tavankutu. Ona je naglasila da bez investicije od 1,3 miliona evra koju je obezbedila Vlada, kao i bez redovnih susreta i kontakata sa Đurićem, vrtić ne bi bio otvoren ove jeseni.
U međuvremenu, u Saboru se nastavila rasprava o upotrebi ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ koja je postala dominantna tema. Tokom „Aktuelnog prepodneva“, poslanici su postavljali pitanja premijeru i ministrima, a pitanje o ovom pozdravu postavio je poslanik SDP-a Mišel Jakšić. On se osvrnuo na raniju izjavu premijera Andreja Plenkovića o „opozicionom bluzu“, primetivši da je ta melanholija možda uzrokovana inflacijom.
Jakšić je ministra odbrane Ivana Anušića upitao o pravcu Hrvatske u kontekstu evropske geopolitike i o kontroverznoj upotrebi ustaškog pozdrava. Anušić je odgovorio da je pesma „Čavoglave“ i sam pojam „Za dom spremni“ jasno definisan, te da nije problematičan kada se koristi u određenim kontekstima, poput koncerata. Ipak, naglasio je da izgovaranje tog pozdrava u Saboru nije prihvatljivo.
Rasprava u Saboru o odnosu vlasti prema ustaštvu i pozdravu „Za dom spremni“ prekinuta je pauzom nakon što je opoziciona poslanica Sandra Benčić kritikovala premijera Plenkovića, nazivajući ga oportunistom koji „pušta malo fašizma“ misleći da ga može kontrolisati. Ona je istakla da uspon fašizma pre 100 godina nije bio slučajan, već je rezultat onih koji su zatvarali oči pred očiglednom situacijom. Benčić je optužila Plenkovića da je svojim delovanjem omogućio institucionalizaciju ustaškog pozdrava, postavši tako prvi premijer neke članice Evropske unije koji je legalizovao nacistički pozdrav.
Ova rasprava je odražavala duboke podele u hrvatskom društvu i političkom prostoru, kao i složene odnose između vlasti i različitih ideoloških struja. Povratak na ovu temu podseća na izazove s kojima se Hrvatska suočava u pogledu svoje prošlosti i identiteta, dok se suočava sa savremenim političkim i društvenim pitanjima.
U kontekstu ovih rasprava, ministar Grlić Radman je ukazao na važnost dijaloga i saradnje, ističući da su otvoreni kanali komunikacije između Hrvatske i Srbije ključni za obezbeđivanje stabilnosti i napretka u regionu. On je pozvao na strpljenje i upornost u radu na pitanjima koja ostaju nerazrešena, naglašavajući da je budućnost odnosa između dve zemlje u zajedničkom interesu.
Hrvatska se, takođe, suočava s izazovima u pogledu nacionalnog identiteta i suočavanja s istorijskim nasleđem, a ova rasprava u Saboru može se smatrati samo jednim od mnogih koraka ka razumevanju i pomirenju u društvu koje je još uvek podeljeno.
