Milovan Božinović, karijerni diplomata u penziji, izjavio je danas da su odnosi među velikim silama ključni uzrok erozije autoriteta Ujedinjenih nacija (UN). U razgovoru za Tanjug, Božinović je naglasio da je efikasnost UN direktno povezana sa kvalitetom odnosa između najmoćnijih država na svetu. On je istakao da se ne može očekivati poboljšanje situacije na sednicama Saveta bezbednosti (SB), koje često postaju arena za sukobe interesa velikih sila.
Prema Božinoviću, UN su osnovane na principima međunarodnog prava i konvencijama, ali njihova moć zavisi od trenutnog odnosa snaga na globalnoj sceni. Svaka velika sila, kako je rekao, ima pravo veta, što znači da može blokirati odluke koje joj se ne dopadaju. Ova situacija čini UN podložnim kritikama da su preglomazne i da ponekad deluju kao da su same sebi svrha.
Božinović veruje da trenutni problemi UN ne mogu biti rešeni samo kroz formalne sednice Saveta bezbednosti, već zahtevaju dublje i konstruktivnije dijaloge među velikim silama. On smatra da je za povratak autoriteta UN potrebno da se odnosi među velikim silama poboljšaju, što, prema njegovom mišljenju, nije realno očekivati na trenutnim sastancima SB.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više postavlja pitanje relevantnosti UN u svetlu savremenih globalnih izazova. Kritičari često ističu da UN ne uspevaju da reše ključne krize, od konflikata do klimatskih promena, što dodatno potkopava njihovu autoritet. Božinović se pridružuje ovoj debati, ističući da su unutrašnji konflikti među velikim silama jedan od glavnih uzroka slabosti UN.
Dodatno, on je ukazao na to da, iako UN imaju važnu ulogu u održavanju mira i bezbednosti, njihova efikasnost zavisi od spremnosti i volje velikih sila da sarađuju na globalnom nivou. U tom smislu, diplomatska rešenja i bilateralni pregovori između velikih država mogu biti ključni za unapređenje funkcionalnosti UN.
Božinović je takođe pomenuo da su ponekad organizacije kao što su UN previše fokusirane na unutrašnje procedure i birokratiju, što ih čini sporima i manje efikasnim u reagovanju na hitne situacije. On veruje da bi UN trebale da se usredsrede na ključne prioritete i efikasnije načine kako da odgovore na globalne krize.
U svetu koji se brzo menja, gde se sve više izazova postavlja pred međunarodnu zajednicu, Božinović smatra da je od suštinskog značaja da se UN prilagode novim okolnostima i potrebama zemalja članica. On poziva na inovativne pristupe i nove strategije koje bi omogućile UN da postanu relevantnija i efikasnija organizacija.
Kao bivši diplomata, Božinović ima bogato iskustvo u međunarodnim odnosima, što dodatno osnažuje njegovu perspektivu o trenutnom stanju UN. Njegove izjave odražavaju šire zabrinutosti u vezi sa ulogom UN na svetskoj sceni, posebno u svetlu rastućih tenzija među velikim silama.
Na kraju, Božinović je naglasio da jedino kroz zajednički rad i dijalog među velikim silama može doći do poboljšanja u radu UN. On poziva na obnovljen fokus na saradnju i razumevanje, kako bi se povratio autoritet i efikasnost ove važne međunarodne organizacije.
U vreme kada su globalne tenzije na visokom nivou, reči Milovana Božinovića pružaju važnu perspektivu o izazovima sa kojima se UN suočavaju, kao i o potrebama za reformama i jačanjem međunarodne saradnje.
