Odnos poverenja između lekara i pacijenata je ključan faktor u borbi protiv prekomerne upotrebe antibiotika, kako pokazuje nova studija švajcarskih naučnika. Ova situacija je od posebnog značaja s obzirom na alarmantne podatke koji ukazuju na to da je svake godine u Evropi registrovano oko 35.000 smrtnih slučajeva zbog infekcija izazvanih bakterijama otpornim na antibiotike. Ove informacije su preneli lokalni mediji, ističući ozbiljnost problema koji se suočava sa javnim zdravljem.
Prekomerna upotreba antibiotika dovodi do gubitka njihove efikasnosti, što posebno pogađa lečenje ozbiljnih infekcija. Kada se antibiotici koriste prekomerno, bakterije postaju otporne, a to stvara dodatne komplikacije u lečenju infekcija. Evropska komisija i Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) naglašavaju da je otpornost na antibiotike jedan od najvećih izazova modernog zdravstvenog sistema.
Jedan od ključnih uzroka ovog problema je način na koji se antibiotici propisuju. U mnogim slučajevima, pacijenti zahtevaju antibiotike za bolesti koje se ne mogu lečiti ovim lekovima, kao što su virusne infekcije. Lekari se često suočavaju s pritiskom pacijenata da im prepisuju ove lekove, što može dovesti do nepotrebnog i prekomernog korišćenja antibiotika.
Poverenje između lekara i pacijenata je od suštinske važnosti kako bi se smanjila praksa prekomernog propisivanja antibiotika. Kada pacijenti veruju lekarima i razumeju razloge zbog kojih im ne bi bili propisani antibiotici, veća je verovatnoća da će slediti preporuke. Komunikacija između lekara i pacijenata može igrati ključnu ulogu u obrazovanju pacijenata o rizicima koji dolaze sa upotrebom antibiotika, kao i o tome kada su oni zaista potrebni.
Studija iz Švajcarske pokazuje da lekarima može biti korisno da se fokusiraju na obrazovanje pacijenata o tome kako funkcionišu antibiotici i kada su oni neophodni. Na primer, lekar može objasniti da su mnoge prehlade i gripa uzrokovane virusima, a ne bakterijama, i da antibiotici u tim slučajevima neće pomoći. Ova vrsta komunikacije može pomoći u smanjenju očekivanja pacijenata i smanjenju pritiska na lekare da prepisuju antibiotike.
Osim edukacije, važno je i razvijanje strategija za praćenje i kontrolu upotrebe antibiotika. Mnoge zemlje su već uvele politike koje se fokusiraju na smanjenje prekomerne upotrebe antibiotika. To uključuje kampanje za podizanje svesti, kao i regulative koje ograničavaju njihovu upotrebu. Na primer, u nekim zemljama, lekari su obavezni da vode evidenciju o propisanim antibioticima i da objašnjavaju pacijentima razloge za njihovo korišćenje ili neupotrebu.
Takođe, važno je napomenuti da otpornost na antibiotike ne utiče samo na pojedince, već može imati ozbiljne posledice za celokupno društvo. Infekcije koje su otporne na antibiotike mogu dovesti do produženog boravka u bolnicama, većih troškova lečenja i povećane smrtnosti. Stoga je od suštinskog značaja da se svi uključimo u borbu protiv ovog problema i da preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje.
U zaključku, odnos poverenja između lekara i pacijenata, zajedno sa obrazovanjem i strategijama kontrole upotrebe antibiotika, može značajno doprineti smanjenju prekomerne upotrebe ovih lekova. Razumevanje rizika povezanih s antibioticima i pravilno korišćenje ovih lekova ključevi su u borbi protiv otpornosti bakterija na antibiotike, što će na kraju dovesti do boljeg zdravlja za sve. Ova studija iz Švajcarske samo potvrđuje koliko je važno raditi zajedno kako bismo se suočili s ovim globalnim izazovom.
