Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je na ponovno odlučivanje zakon o izmenama i dopunama zakona o unutrašnjim poslovima, koji je prethodno usvojila Skupština. Ova odluka je izazvala veliku reakciju među predstavnicima bezbednosnog sektora, koji je smatraju licemerjem, s obzirom na to da je Milatović ranije bio deo sistema koji je podržavao kadrove bivšeg predsednika Mila Đukanovića.
Milatović je izrazio zabrinutost da odredbe usvojenog zakona nisu u skladu s evropskim standardima. Prema njegovim rečima, uvođenje „bezbednosne smetnje“ kao osnove za otkaz ili trajni gubitak policijskog zvanja, bez sprovođenja disciplinskog postupka, predstavlja oblik administrativne arbitrarnosti koja ugrožava ustavna prava policijskih službenika. On je naglasio da se policijskim službenicima uskraćuje pravo da budu obavešteni o razlozima za utvrđivanje bezbednosne smetnje i da se izjasne o njima, čime se omalovažava zaštita koju pruža državna komisija za žalbe i nadležni sudovi.
Zakon predviđa da radni odnos policijskim službenicima prestaje po sili zakona kada se utvrdi bezbednosna smetnja, posebno kada se donese naredba o sprovođenju istrage ili pokretanju krivičnog postupka. Ovakvo rešenje direktno utiče na ulogu suda, jer komisija koju formira ministar unutrašnjih poslova donosi odluke koje mogu da imaju težinu presude pre nego što sud donese pravosnažnu presudu.
Ministar policije Danilo Šaranović je kritikovao Milatovića, rekavši da je licemerno da neko ko je decenijama bio deo sistema koji je održavao stare strukture govori o reformama. Šaranović smatra da oni koji su godinama čuvali stare kadrove nemaju moralno pravo da ometaju one koji se trude da reformišu i osnaže bezbednosni sektor u Crnoj Gori. On je poručio da Crna Gora više nema vremena za povratak na prošlost i da je potrebno hrabro se suočiti s izazovima modernizacije.
Na ovakve komentare Milatović je odgovorio, ističući da njegova odluka da vrati zakon nije ništa novo, već potvrda da je on postao blokada suštinskim reformama u bezbednosnom sektoru. Njegova odluka se može posmatrati kao nastavak borbe između starih i novih snaga unutar crnogorskog društva, gde se suprotstavljaju interesi onih koji traže promene i onih koji žele da očuvaju status quo.
Bezbednosni sektor u Crnoj Gori se suočava s brojnim izazovima, uključujući potrebu za reformama koje bi unapredile efikasnost i transparentnost. Zakon o unutrašnjim poslovima je ključni element ovih reformi, a njegovo vraćanje na ponovno odlučivanje može biti znak da postoji otpor prema promenama koje se smatraju neophodnim za evropsku integraciju Crne Gore.
Pitanje bezbednosti i reformi u ovom sektoru je izuzetno važno za Crnu Goru, posebno s obzirom na njene aspiracije za članstvo u Evropskoj uniji. Evropska unija postavlja visoke standarde kada je reč o vladavini prava, ljudskim pravima i borbi protiv korupcije, a reforme u bezbednosnom sektoru su ključne za ispunjavanje tih standarda.
U zaključku, situacija oko zakona o unutrašnjim poslovima ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva. Milatović, kao predsednik, se suočava s kritikama zbog svojih odluka, dok se predstavnici bezbednosnog sektora bore za reforme koje bi mogle doneti stabilnost i poverenje u institucije. Ova debata će zasigurno oblikovati budućnost Crne Gore i njen put ka evropskim integracijama.
