Crna Gora se suočava sa značajnim promenama u oblasti odbrane i bezbednosti, a nedavne odluke sa samita NATO u Hagu postavile su novi okvir za buduća izdvajanja. Prema tim odlukama, članice Alijanse, uključujući Crnu Goru, obavezale su se da će godišnje izdvajanjem za odbranu doseći 2,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2030. godine. Ovo bi za Crnu Goru značilo da će godišnje morati da izdvaja oko 400 miliona evra za odbranu i bezbednost.
Ministar odbrane, Dragan Krapović, smatra da se ova povećana izdvajanja neće „osetiti“ u svakodnevnom budžetu, jer će vojni budžet postepeno rasti za 20 do 30 miliona evra godišnje. On ističe da će ta sredstva ostati unutar Crne Gore i da neće biti preusmerena ka Briselu ili Vašingtonu. Njegovo uverenje je da ova promena neće izazvati velike turbulencije u finansijskom planiranju.
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, takođe je razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom o značaju povećanih ulaganja u odbranu. Milatović naglašava da je ova odluka ključna za jačanje odbrambenih kapaciteta svih članica NATO-a i izražava optimizam u vezi sa budućim odlukama koje će biti donete na tom polju.
Trenutni vojni budžet Crne Gore iznosi 161 milion evra, što predstavlja 2,6% BDP-a. Prema novim smernicama, 3,5% BDP-a treba usmeriti na direktne vojne troškove, dok se 1,5% odnosi na šire izdatke za bezbednost. Ova raspodela pokazuje da Crna Gora treba da preispita svoje prioritete kada je reč o vojnim ulaganjima i strategijama.
Međutim, lider Pokreta za promene, Nebojša Medojević, kritikuje aktuelnu vladinu politiku u oblasti odbrane. On ukazuje na to da Crna Gora troši značajna sredstva na vojne nabavke koje su nefunkcionalne i nepovezane, bez jasne strategije. Medojević smatra da planirano izdvajanje od pet procenata BDP-a za sektor odbrane, koje bi u 2025. godini moglo preći 350 miliona evra, nije zasnovano na realnim potrebama i može biti povezano s korupcijom.
Crnogorska vojska takođe se suočava s izazovima u okviru svojih misija. Naime, pukovnik Mitar Klikovac dočekao je 13. kontingent Vojske Crne Gore koji se vratio iz NATO misije u Letoniji, gde su bili angažovani u sklopu multinacionalnog bataljona. Ovaj povratak ukazuje na važnost međunarodne saradnje i uloge Crne Gore u globalnim bezbednosnim operacijama.
Medojević takođe naglašava potrebu za hitnom promenom strategije odbrane. On smatra da trenutna vojna struktura, oprema i ljudstvo nisu adekvatni za zaštitu države. Posebno ukazuje na korupciju u vojnim ugovorima, navodeći kao primer nabavku dva patrolna broda iz Francuske, za koje tvrdi da su rezultat tajnih dogovora bez javne transparentnosti. Prema njegovim rečima, ovi brodovi nisu pogodniji za potrebe crnogorske mornarice i predstavljaju lošu investiciju.
Takođe, naglašava da Crna Gora, uprkos velikim budžetskim izdavanjima, nema osnovne kapacitete za savremeni oblik odbrane. Nedostatak sistema protivvazdušne odbrane, bespilotnih letelica, raketnih sistema, kao i efikasne obaveštajne službe, ukazuje na ozbiljne slabosti vojne strukture.
U svetlu ovih izazova, Crna Gora mora preispitati svoje vojne strategije i prioritetne oblasti investicija kako bi se prilagodila savremenim bezbednosnim pretnjama. To uključuje ne samo povećanje budžeta, već i jačanje kapaciteta vojske, poboljšanje obaveštajnog rada i borbu protiv korupcije u vojnim nabavkama. Samo kroz sistemski pristup i jasne strategije, Crna Gora može osigurati bolju zaštitu svojih građana i doprineti kolektivnoj bezbednosti unutar NATO-a.
