Zakonodavni odbor Skupštine Crne Gore nedavno je odložio razmatranje predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim okupljanjima i javnim priredbama. Ove izmene su izazvale veliku pažnju javnosti, pre svega zbog predloženih drakonskih kazni za prekršioce, posebno za one koji blokiraju saobraćajnice. Predsednik Zakonodavnog odbora, Dragan Bojović, izjavio je da je dogovoreno da se dodatno precizira tekst zakona i usaglasi kroz amandmane, pre nego što se nastavi rasprava o ovoj temi.
Predložene izmene zakona sadrže rigorozne odredbe koje zabranjuju blokadu auto-puteva, brzih saobraćajnica, kao i drugih puteva, te graničnih prelaza, ukoliko se time ometa ili otežava saobraćaj i kretanje građana. Za one koji ne poštuju ove odredbe, predviđene su novčane kazne koje se kreću od 500 do čak 10.000 evra. Ove kazne su izazvale zabrinutost među organizacijama za ljudska prava i opozicijom, koje smatraju da bi to moglo imati negativan uticaj na pravo na slobodu okupljanja.
Siniša Bjeković, zaštitnik ljudskih prava i sloboda, izrazio je zabrinutost zbog nekih odredbi koje su „procurile“ u javnost. On je naglasio da predložene izmene nose ozbiljne izazove u praksi, posebno u vezi sa definicijom organizatora, koja obuhvata i one koji „utiču“ na skupove. Ova široka definicija može dovesti do zloupotreba i nesigurnosti, jer nije jasno ko sve može biti označen kao organizator. Bjeković je istakao da blokada saobraćajnica nije nužno protivna Ustavu ili međunarodnim standardima, ali kazne ne bi smele imati efekat koji bi obeshrabrio slobodu mirnog okupljanja.
Opozicija je takođe oštro kritizirala predlog ovog zakona, ističući da je trenutna vlast došla na vlast zahvaljujući blokadama i protestima. Mnogi smatraju da bi ovakve izmene zakona mogle ugroziti pravo građana na okupljanje i izražavanje svojih stavova, što je osnovno ljudsko pravo zagarantovano Ustavom.
U medijima su se pojavili i komentari o mogućim posledicama ovakvih zakonskih izmena. Stručnjaci upozoravaju da bi rigorozne kazne mogle dovesti do suzbijanja građanskih prava i sloboda, što bi u konačnici moglo proizvesti dodatne tenzije u društvu. U svetlu ovih događaja, važno je da se u procesu donošenja zakona obezbedi transparentnost i uključivanje različitih društvenih aktera kako bi se postigao balans između javnog reda i prava na slobodu okupljanja.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za dijalogom između vlasti i opozicije, kao i sa civilnim društvom, kako bi se našla rešenja koja će biti u skladu sa demokratskim principima i zaštitom ljudskih prava. Mnogi smatraju da bi umesto rigoroznih kazni trebalo raditi na edukaciji građana o njihovim pravima i odgovornostima, kako bi se smanjio broj blokada i protesta, ali i očuvala demokratija i sloboda izražavanja.
U narednom periodu, pažnja javnosti biće usmerena na rad Zakonodavnog odbora i eventualne amandmane na predloženi zakon, kao i na reakcije različitih društvenih aktera. U tom kontekstu, veoma je važno pratiti kako će se razvijati situacija i koje rešenje će se na kraju usvojiti, imajući u vidu da je pravo na okupljanje jedno od temeljnih prava u svakoj demokratskoj sredini.
