Reditelj i scenarista Zdravko Šotra preminuo je noćas u 93. godini, a vest o njegovoj smrti potvrdila su izvori bliski ovom cenjenom autoru. Šotra je ostavio dubok trag u istoriji televizije i filma na jugoslovenskim prostorima, režirajući i stvarajući više od 120 televizijskih i filmskih dela koja su oblikovala kulturni pejzaž regiona. Njegove serije, poput „Više od igre“, imale su značajan uticaj na generacije gledalaca, ostavljajući neizbrisiv pečat u kolektivnom pamćenju.
Zdravko Šotra rođen je 14. februara 1933. godine u Stocu, a svoju karijeru započeo je 1954. godine kada je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Tokom svoje karijere, bio je zaposlen na Televiziji Beograd od njenog osnivanja 1958. do 2001. godine, gde je postao ključna figura u razvoju televizijske produkcije.
Njegova filmografija obuhvata neka od najgledanijih domaćih dela, među kojima su „Zona Zamfirova“, „Ranjeni orao“, i „Priče iz majstorske radionice“. Ove serije i filmovi nisu samo zabavljali gledaoce, već su i odražavali društvene i kulturne aspekte vremena u kojem su snimani. Šotra je bio poznat po tome što je uspeo da spoji različite žanrove, stvarajući dela koja su bila zanimljiva širokoj publici.
Među njegovim najznačajnijim ostvarenjima je i adaptacija romana „Zona Zamfirova“, koja je 2002. godine postala najgledaniji domaći film svih vremena, privukavši više od 1.200.000 gledalaca u bioskopima. Njegova sposobnost da prilagodi književna dela za ekran bila je ključna za njegov uspeh i popularnost.
Šotra je takođe bio poznat po svojim šou programima, kao što je „Obraz uz obraz“, koji je vodio zajedno sa poznatim glumcima Draganom Nikolićem i Milenom Dravić. Ovaj šou program bio je veoma popularan tokom 1970-ih godina, a Šotra je uspeo da privuče pažnju publike svojim inovativnim pristupom.
Direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl, istakao je da je Šotra ostavio dragocenu zadužbinu na televiziji, stvarajući programe svih žanrova. On je bio svedok uspona televizije u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, a njegovi radovi su i dalje popularni i gledani. Karl se prisetio njegovih najgledanijih dela, poput „Lajanja na zvezde“ i „Zone Zamfirove“, koja predstavljaju standarde za prazničnu ponudu na televiziji.
Reditelj Ratko Dmitrović označio je Šotru kao kolosalno ime u srpskom stvaralaštvu, naglašavajući da je njegov rad ostavio trajni uticaj na kulturu. Mnogi su se oprostili od njega putem društvenih mreža, izražavajući svoje poštovanje i divljenje prema njegovim dostignućima.
Pisac i pesnik Đorđe Matić opisao je Šotru kao jednog od najradnijih i najduhovitijih ljudi srpske kulture, izražavajući zahvalnost za radost koju je pružio publici kroz svoje radove. Muzičarka Biljana Krstić zahvalila se Šotri za priliku da radi muziku za „Zonu Zamfirovu“, ističući njegovu ulogu u oblikovanju njihove karijere.
Glumica Sloboda Mićalović takođe je izrazila zahvalnost Šotri za sve što je učinio za umetnost, naglašavajući važnost njegovih dela u njenom životu. Ovi emotivni oproštaji pokazuju dubok uticaj koji je Šotra imao na mnoge umetnike i stvaraoce, kao i na publiku koja je pratila njegov rad.
Šotra je ostavio iza sebe bogatu ostavštinu koja će se pamtiti kao deo kulturne istorije Srbije i bivše Jugoslavije. Njegova dela nastaviće da inspirišu i zabavljaju buduće generacije, a njegov doprinos umetnosti i kulturi biće neizbrisiv. Njegova smrt je gubitak za ceo svet filma i televizije, ali njegovo nasleđe će živeti kroz radove koje je ostavio.
