Više državno tužilaštvo u Podgorici odbacilo je krivičnu prijavu koja je podneta protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, Ognjena Femića i još jednog neidentifikovanog lica. Ovu prijavu su podneli predstavnici nekoliko nevladinih organizacija zbog navodnog izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje.
Prema informacijama podgoričkog portala Borba, prijavu su 20. maja podnele direktorka Akcije za ljudska prava Tea Gorjanc Prelević, Maja Raičević iz Centra za ženska prava, Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje i Nevenka Vuksanović iz Centra za demokratiju i ljudska prava. Prijavi su se pridružili i Filip Kuzman, izvršni direktor Antifašista Cetinja, Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju i Miloš Vuksanović, predsednik Udruženja profesora istorije.
Tužilaštvo je, kako se navodi, ocenilo da u radnjama prijavljenih nema elemenata krivičnog dela, niti bilo kojeg drugog dela koje bi zahtevalo krivično gonjenje po službenoj dužnosti. Ova odluka predstavlja značajan trenutak u pravnoj borbi između nevladinih organizacija i pojedinaca koji se često optužuju zbog navodnog „govora mržnje“.
Podnosioci prijave imaju pravo da u roku od osam dana ulože pritužbu radi preispitivanja odluke o odbacivanju prijave. Ova mogućnost otvara prostor za potencijalne pravne i društvene polemike, s obzirom na to da su tenzije između nevladinog sektora i određenih pojedinaca u društvu u porastu.
U poslednje vreme, u Crnoj Gori se može primetiti sve veća polarizacija društva, koja se često manifestuje kroz optužbe za govor mržnje. Ove optužbe postale su predmet javne rasprave, a organizacije za ljudska prava često se suočavaju sa kritikama i protivurečenjima iz različitih društvenih slojeva.
Odbacivanje prijave protiv mitropolita Joanikija i njegovih saradnika može se tumačiti kao znak da pravosudni sistem ne smatra da su njihove izjave prešle granice slobode govora. Ovo takođe može biti signal nevladinim organizacijama da će morati da preispitaju svoje strategije i pristupe u borbi protiv onoga što smatraju diskriminatornim ili mrziteljskim izjavama.
U društvenom kontekstu, ovaj slučaj može dodatno produbiti podele između različitih ideoloških i političkih grupacija. Ova situacija će verovatno izazvati nove debate o granicama slobode govora, kao i o odgovornosti javnih ličnosti za svoje izjave.
U svakom slučaju, odbacivanje krivične prijave donosi dodatnu dinamiku u već složen odnos između nevladinih organizacija i pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Mnoge nevladine organizacije i dalje će nastaviti da se bore za svoja prava i prava svih građana, dok će istovremeno biti prisutne polemike o granicama slobode izražavanja u društvu koje se suočava sa brojnim izazovima.
Ova odluka takođe može imati uticaja na buduće aktivnosti nevladinih organizacija, koje se bore protiv govora mržnje i diskriminacije. Njihova sposobnost da utiču na javno mnjenje i pravni okvir može biti dovedena u pitanje, ukoliko se pravosudni sistem ne prikloni njihovim zahtevima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se nastavi dijalog između različitih društvenih grupa i da se pronađu putevi ka smanjenju tenzija koje mogu dovesti do sukoba. Pravna rešenja sama po sebi možda neće biti dovoljna, a potreban je i širi društveni konsenzus o tome šta predstavlja govor mržnje i kako ga efikasno suzbiti bez ugrožavanja slobode izražavanja.
