Gradsko veće Rijeke nije usvojilo predlog zaključaka 13 odbornika o zabrani korišćenja govora mržnje, fašističkih i ustaških simbola u gradskim prostorima. Ova odluka izazvala je brojne reakcije u javnosti i među političkim akterima, s obzirom na to da su predloženi zaključci naišli na podeljena mišljenja.
U glasovanju je učestvovalo 29 odbornika. Za usvajanje zaključaka glasalo je 12 odbornika, pet je bilo protiv, dok su preostali odbornici, njih 12, bili uzdržani. Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar lokalnog parlamenta kada je u pitanju pitanje očuvanja javnog reda i mira u kontekstu nacionalne i rasne mržnje.
Predlog zaključka, koji su potpisali odbornici iz opozicionih stranaka, predviđa da gradonačelnik Rijeke preduzme mere kako bi se obezbedilo da se na javnim površinama i prostorima kojima upravlja Grad Rijeka ne koriste obeležja, slogani i poruke koje podstiču mržnju. U tom kontekstu, posebno su istaknuti fašistički i ustaški simboli, kao i pokliči poput „Za dom spremni“, koji su izazvali veliko negodovanje u javnosti.
Gradski odbornik iz stranke Možemo!, Nebojša Zelić, naglasio je da su koncerti Marka Perkovića Tompsona, zakazani za sledeći vikend u Rijeci, bili povod za iznošenje ovog predloga, ali ne i glavni razlog. Zelić je ukazao na to da su na prethodnim koncertima ovog izvođača primećeni izlive fašističkog nasleđa, kako u verbalnom, tako i u grafičkom obliku.
„Na njegovim koncertima imali smo prilike da vidimo izlive fašističkog nasleđa u grafičkom i verbalnom obliku, pa je važno pre koncerta osuditi ono što se tamo događa,“ izjavio je Zelić, preneli su hrvatski mediji. Ova izjava dodatno je naglasila potrebu za pozivanjem na odgovornost i razumevanje ozbiljnosti situacije.
Odbornici koji su glasali protiv usvajanja predloga zaključaka izneli su različite argumente, a neki su smatrali da bi ovakve mere mogle ugroziti slobodu izražavanja. Njihov stav je da je važno da se osigura prostor za različita mišljenja, čak i kada se ne slažu sa dominantnim narativima u društvu. Ovaj sukob između zaštite javnog reda i slobode izražavanja postavlja pitanje granica koje bi trebale biti postavljene u demokratskom društvu.
Reakcije javnosti na ovu odluku su podeljene. Dok jedni smatraju da je zabrana ovih simbola i govora mržnje nužna za očuvanje civilizovanog društva, drugi se protive bilo kakvoj vrsti cenzure, pozivajući se na istorijske i kulturne aspekte tog nasleđa. Ova tema je posebno osetljiva u Hrvatskoj, gde se pitanje ustaške i partizanske prošlosti i dalje razmatra i izaziva polemike.
U kontekstu društvenih mreža, mnogi korisnici su izrazili svoje stavove, a debata o ovom pitanju se nastavlja. U društvu koje se suočava sa rastućim nacionalizmom i ekstremizmom, ovakvi događaji mogu imati dugoročne posledice po društveno tkivo i međusobne odnose među ljudima.
Kao odgovor na ovu situaciju, moguće je da će se organizovati protesti ili druge akcije koje će pozvati na osudu fašizma i mržnje. Takođe, očekuje se da će teme vezane za slobodu izražavanja i zaštitu manjina ostati u fokusu javnosti u narednom periodu. Rijeka, kao grad koji teži multikulturalnosti i toleranciji, suočava se sa izazovima koji zahtevaju ozbiljno promišljanje i angažman svih građana.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će se debata o ovim pitanjima nastaviti, a od odabira rešenja zavisi budućnost zajednice i njen odnos prema nasleđu koje može biti i teret i inspiracija.
