Više državno tužilaštvo u Podgorici odbacilo je krivičnu prijavu koja je podneta protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija (Jovan Mićović), Ognjena Femića i još jednog neidentifikovanog lica. Ova prijava je stigla od predstavnika više nevladinih organizacija zbog navodnog izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje.
Tužbu su 20. maja podnele direktorke Akcije za ljudska prava, Centra za ženska prava, Centra za građansko obrazovanje i Centra za demokratiju i ljudska prava, uključujući Tea Gorjanc Prelević, Maju Raičević, Daliborku Uljarević i Nevenku Vuksanović. Uz njih, prijavi su se pridružili Filip Kuzman, izvršni direktor Antifašista Cetinja, Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju, i Miloš Vuksanović, predsednik Udruženja profesora istorije.
U obrazloženju odluke, tužilaštvo je navelo da u radnjama prijavljenih lica nema elemenata krivičnog dela, niti bilo kog drugog dela koje bi zahtevalo krivično gonjenje po službenoj dužnosti. Ova odluka je izazvala različite reakcije u javnosti i otvara pitanja o slobodi govora i granicama koje se postavljaju u društvenim i političkim diskursima.
Podnosioci prijave imaju pravo da u roku od osam dana ulože pritužbu radi preispitivanja odluke o odbacivanju prijave. Ovaj pravni mehanizam je uobičajen u slučajevima kada strana smatra da je odluka tužilaštva nepravedna ili neosnovana. Očekuje se da će se u narednim danima pojaviti nove informacije ili reakcije koje bi mogle dodatno rasvetliti situaciju.
Ova odluka dolazi u trenutku pojačanih tenzija između dela nevladinog sektora i pojedinaca koje često targetiraju zbog navodnog govora mržnje. U poslednje vreme, društvo je svedok sve većeg broja slučajeva u kojima se različite grupe bore za svoje stavove o pitanjima identiteta, kulture i vere. Ova situacija stvara prostor za novu rundu pravnih i društvenih polemika, što može dodatno polarizovati javnost.
Mitropolit Joanikije je figura koja izaziva različite reakcije u društvu. Njegove izjave i stavovi često se tumače na različite načine, što dodatno komplikuje situaciju. U kontekstu crnogorskog društva, gde se susreću različite tradicije i identiteti, ovakvi incidenti često postaju povod za šire rasprave o tome kako se može graditi društvo koje poštuje različitosti i istovremeno obezbeđuje slobodu izražavanja.
Nevladine organizacije koje su podnele prijavu često se zalažu za ljudska prava i jednakost. Njihov pristup pitanjima govora mržnje i diskriminacije može se posmatrati kao deo šire borbe za pravdu i pravičnost u društvu. Međutim, postoji i mišljenje koje tvrdi da prekomerno korišćenje zakona o govoru mržnje može ugroziti slobodu izražavanja i otvoriti vrata cenzuri.
U ovom kontekstu, važno je postaviti pitanje o granicama slobode govora. Kada je u pitanju religijski identitet i nacionalnost, granice postaju još nejasnije. Kako se politička klima menja, tako se i diskurs o ovim temama razvija. Prikazivanje različitih perspektiva je ključno za razumevanje složenosti ovih pitanja i njihovog značaja za društvo.
S obzirom na sve ove aspekte, odbacivanje krivične prijave protiv mitropolita Joanikija može se smatrati značajnim događajem u okviru šireg konteksta pravnih i društvenih previranja u Crnoj Gori. Ova situacija može otvoriti prostor za nove diskusije o tome kako se pristupa pitanjima mržnje, identiteta i slobode govora, kao i o tome kako se društvo može kretati ka većem razumevanju i toleranciji među različitim grupama.
U narednim danima, moguće je očekivati dodatne reakcije kako sa strane nevladinih organizacija, tako i sa strane religijskih i političkih lidera, što će dodatno oblikovati javni diskurs o ovim važnim pitanjima.
