Nedavni ulov smuđa na jezeru Otilovići izazvao je veliku pažnju među ribolovcima i ljubiteljima prirode. Ova pojava nije samo iznenadila lokalne ribolovce iz Pljevalja, već je izazvala i zabrinutost među biologima i lokalnim stanovništvom. Smuđ, kao predatorska vrsta, nije prirodno prisutan u ovim vodama, što podiže alarm u vezi sa njegovim uticajem na lokalni ekosistem.
Ekološko društvo „Breznica“ iz Bijelog Polja upozorava da smuđ predstavlja alohtonu vrstu koja do sada nije bila deo ribljeg fonda jezera Otilovići i Borivičko jezero, kao ni vodotoka Ćehotina, Breznica i Vezišnica. Njegovo prisustvo ukazuje na ljudsku intervenciju, bilo kroz ilegalnu introdukciju od strane pojedinaca ili neadekvatno sprovedena poribljavanja bez stručne analize uticaja na lokalnu faunu.
Stručnjaci smatraju da unošenje smuđa može imati ozbiljne posledice po autohtone i već ugrožene riblje vrste, kao što su potočna pastrmka, lipljen i skoablja. Ove vrste su posebno osetljive na promene u ekosistemu, a smuđ, kao predatori, predstavlja direktnu pretnju. Njegova grabljivost, sposobnost prilagođavanja različitim uslovima, kao i brza reprodukcija čine ga ozbiljnim konkurentom za hranu i stanište.
Smuđ se hrani ribom, a njegova efikasnost u lovu, naročito na mlađe jedinke autohtonih vrsta, dodatno pojačava zabrinutost. U uslovima smanjenog protoka i eutrofikacije jezerskih sistema, smuđ može efikasno loviti ribu u jatima, što dodatno ugrožava opstanak lokalnih vrsta.
Ekolozi iz „Breznice“ ističu da ovakva introdukcija, ukoliko nije planirana i naučno opravdana, predstavlja ekološki incident. Ova situacija može nastati zbog ilegalnog poribljavanja od strane pojedinaca koji često deluju bez razumevanja ekološke ravnoteže, kao i usled institucionalnih propusta u nadzoru i upravljanju ribljim fondom.
Zbog ozbiljnosti situacije, ekolozi zahtevaju hitnu reakciju nadležnih institucija, uključujući Upravu za vode Crne Gore, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, kao i upravljače ribolovnih područja, poput SRK „Lipljen“. Potrebno je utvrditi odgovornost, sprečiti dalje širenje ove invazivne vrste i izraditi mere kontrole.
S obzirom na to da je smuđ vrsta koja može značajno promeniti dinamiku ekosistema, važno je da se preduzmu koraci kako bi se očuvala bioraznolikost lokalnih voda. Ribolovci i ekolozi se moraju udružiti u borbi protiv invazivnih vrsta, a nadležni organi moraju osigurati adekvatne mere zaštite.
Pojava smuđa u ovim vodama može imati dugoročne posledice po riblji fond i zdravlje ekosistema. Zbog toga je od suštinskog značaja da se uspostave jasne smernice i pravila za poribljavanje, kao i da se sprovede edukacija među ribolovcima o značaju očuvanja autohtonih vrsta.
U zaključku, situacija sa smuđem na jezeru Otilovići je alarmantna i zahteva hitnu reakciju svih relevantnih aktera. Samo kroz zajedničke napore i svest o važnosti ekosistema možemo osigurati opstanak autohtonih vrsta i očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije. Ova pojava nas podseća na to koliko je važno razumeti i poštovati prirodne procese, kao i odgovorno upravljati našim vodama.
