Albanske kriminalne grupe su tokom decenija proširile svoje delovanje, prelazeći iz regionalnog krijumčarenja u kompleksne međunarodne mreže koje se bave trgovinom narkoticima, oružjem, ljudima, pranjem novca i ubacivanjem ilegalnih prihoda u legalne tokove. Ove aktivnosti su predmet istraga policija i bezbednosnih službi širom sveta. Marko Nicović, advokat i član Svetske asocijacije šefova policija, govori o evoluciji i promenama koje su se desile u načinu delovanja ovih kriminalnih organizacija.
Nicović ističe da je albanska mafija jedna od retkih koja koristi ustaljene krijumčarske rute za heroin i kokain. „Od početka sedamdesetih godina, heroin je bio glavna droga u Evropi, dolazeći iz takozvanog ‘zlatnog polumeseca’, koji obuhvata Iran, Avganistan i Pakistan“, naglašava Nicović. Ova droga se prebacivala poznatim rutama preko Bliskog istoka ka Evropi, pretežno kopnom kroz Tursku, koja je takođe bila proizvođač opijumovog maka. Nakon toga, heroin je stizao na Kosovo, u Makedoniju, a zatim dalje u Grčku, Albaniju, Italiju i SAD.
Prema Nicoviću, albanske kriminalne grupe su razvile saradnju s velikim italijanskim mafijaškim organizacijama kao što su Ndrangeta, Koza Nostra i Santa Corona. Ove veze su omogućile albanskim grupama da opstanu uprkos policijskim akcijama. „U to vreme, stotine hiljada Albanaca sa Kosova i Makedonije su radile u Zapadnoj Evropi, a njihova čvrsta porodična povezanost i običajno pravo učinili su ih otpornima na policijske prodore“, objašnjava Nicović.
Osim heroina, Nicović napominje da se istovremeno razvijala i trgovina marihuanom, koja je u Albaniji bila masovno gajena i veoma cenjena na crnom tržištu. Kriminalni sistem je opstajao uz podršku pojedinaca iz vlasti, a Nicović se seća kako su tokom njegovog rada u policiji otkrivene veze između kriminalnih mreža i predstavnika sistema. „Kada sam bio načelnik za suzbijanje droga, tokom saradnje sa američkom DEA otkrili smo te veze, što je dovelo do ostavke jednog ministra policije“, dodaje.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina, albanska mafija je počela da se uključuje u trgovinu kokainom, koristeći već uspostavljene kanale. „Tada se počinje era šverca kokaina, a albanska mafija brzo se uključila zbog već razrađenih heroinskih kanala“, objašnjava Nicović. Luka Drač i Valona postale su ključne tačke za uvoz kokaina iz Južne Amerike, a Nicović ističe da su pojedinci poput Agima Čekua, vođe OVK, bili uključeni u obuku južnoameričkih kartela.
Albanska mafija je tokom vremena postala globalna kriminalna organizacija, koja je ojačala finansijski i statusno. Prema Nicoviću, jedan od glavnih pokazatelja njihove moći je način na koji se kriminalni novac ubacuje u legalne tokove, a njihovo prisustvo je prepoznato na međunarodnom nivou. „Na kongresu Svetske asocijacije šefova policija konstatovano je da je albanska mafija globalni problem koji zahteva globalni pristup“, dodaje.
Najnoviji slučaj koji istražuje albansko Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) uključuje akciju protiv kriminalne grupe povezane sa međunarodnim švercom kokaina i pranjem novca. U fokusu istrage je Dritan Gjika, za kojeg se tvrdi da je bio ključna figura u toj strukturi. Izdati su nalozi za hapšenje deset osoba albanskog porekla, sumnjivih zbog delovanja u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je imala razvijene veze u Ekvadoru, Brazilu, Belgiji, Holandiji i Albaniji.
Istražitelji sumnjaju da je ova grupa bila uključena u transport velikih količina kokaina iz Južne Amerike ka evropskom tržištu. Tokom istrage zabeležene su velike zaplene, uključujući 8,9 tona kokaina. Pored trgovine drogom, fokus istrage odnosi se i na novac za koji se sumnja da potiče iz kriminalnih aktivnosti, a SPAK je privremeno blokirao imovinu vrednu oko 150 miliona evra, uključujući nekretnine, bankarske račune i poslovne udjele.
Istražitelji sumnjaju da je novac stečen trgovinom drogom ubacivan u legalne tokove kroz različite poslovne projekte, posebno u građevinskom sektoru. Među projektima koji se pominju su i luksuzni hoteli i nekretnine. Dritan Gjika se ranije pominjao u istragama u Ekvadoru, gde su ga povezivali sa organizovanom kriminalnom grupom, a uhapšen je u Abu Dabiju 2025. godine. Mediji izveštavaju da se u okviru iste kriminalne strukture pominju i druga imena, ukazujući na složenost i međunarodni karakter delovanja albanske mafije.
