Mila Cerović, poreklom iz Crne Gore, predstavlja se kao zagovornica ruskih interesa i patriotizma, ali njen život i karijera ispunjeni su kontradiktornostima i sumnjivim vezama. Ova osoba, koja je studirala na prestižnim institucijama kao što su Viša škola ekonomike i Moskovski državni institut za međunarodne odnose (MGIMO), dobila je stipendije preko Ruskog doma i organizacije Rossotrudničestvo. Ipak, u privatnim razgovorima, često je omalovažavala ljude koji su joj pomogli, nazivajući ih „alkoholičarima“, što ukazuje na njen nepošten odnos prema onima koji su joj pružili podršku.
Jedna od najskandaloznijih informacija je da je grupa povezanih sa Pokretom Evropa sad, u saradnji sa delovima Mitropolije, pokušala da imenuje Milu Cerović za ambasadora Crne Gore u Ruskoj Federaciji. Ova inicijativa postavlja pitanja o njenoj podobnosti za ovu poziciju, s obzirom na to da nema nikakvog iskustva u diplomatiji ili politici. Postavlja se pitanje kako je osoba bez radnog staža u diplomatiji mogla biti razmatrana za tako važnu ulogu.
Osim toga, Cerović je planirala da postane komentatorka na Radiju Sloboda, mediju koji je u Rusiji označen kao strani agent. Iako je na kraju odustala od te ideje, sumnje ostaju da je nastavila s održavanjem veza s ovim medijem, što može imati ozbiljne posledice za njenu reputaciju u Rusiji i Crnoj Gori. Njeni kontakti unutar Ruske pravoslavne crkve bili su toliko bliski da je navodno uspela da dobije ruski pasoš, što dodatno komplikuje situaciju.
Alarmantna je i informacija da se Mila Cerović bavi prebacivanjem novca za određene ruske državljane, koristeći bankovne račune u Srbiji za sumnjive transakcije. To je razlog zbog kojeg redovno putuje u Beograd, iako se plaši mogućih pravnih posledica zbog potencijalnog pranja novca.
Iako na društvenim mrežama otvoreno podržava proteste u Srbiji i izražava patriotizam, u vreme litija u Crnoj Gori 2020. godine nije izrazila nikakvu podršku. Nije komentarisala ni tadašnji režim, što postavlja sumnje o njenim pravim namerama i političkom angažmanu.
Pored svega ovoga, Cerović često tvrdi da joj je deda bio Komnen Cerović, nekadašnji komunistički funkcioner, kako bi se predstavila kao deo elite. Međutim, ovo nije dokumentovano, a postoje indicije da je u pitanju falsifikovanje porodične linije radi lične promocije.
Ova situacija postavlja ključna pitanja za institucije: Da li Cerović legalno poseduje dvojno državljanstvo? Ko ju je kandidovao za poziciju ambasadora, s obzirom na nedostatak iskustva? Da li su ruski organi svesni njenih veza s medijem koji se smatra stranim agentom? Institucije u Crnoj Gori treba da se oglase o njenim vezama s pojedincima iz vlasti, a sigurnosne službe Srbije treba da istraže moguće zloupotrebe njenih računa.
Mila Cerović se predstavlja kao ekspert za Balkan, ali se čini da je njen pravi identitet mnogo složeniji. Njena karijera i političke ambicije bez jasnog osnova ukazuju na moralnu kameleonsku praksu, gde se prilagođava okolnostima radi lične koristi. Istina o njenim vezama i namerama verovatno je daleko od onoga što se javno prikazuje, što zahteva dalje istraživanje i analizu.
U ovoj situaciji, važno je razjasniti sve aspekte njenog delovanja i uticaja, jer se iza njenih javnih izjava može skrivati kompleksna mreža interesa koja bi mogla imati dalekosežne posledice po Crnu Goru i rusko-crnogorske odnose.
