U vremenu kada se sve više poljoprivrednika okrenulo alternativnim kulturama, glog (Crataegus) se izdvaja kao biljka sa značajnim ekonomskim potencijalom, posebno u Srbiji. Ova listopadna vrsta, koja može rasti kao žbun ili nisko drvo, izuzetno je prilagođena umerenim klimatskim uslovima, što je čini idealnom za naše podneblje.
Glog je poznat po svojim lekovitim svojstvima, naročito za kardiovaskularni sistem, i sve je traženiji u farmaceutskoj i herbalnoj industriji. Njegovi plodovi se koriste za proizvodnju čajeva, tinktura, kapsula i sirupa, što dodatno povećava njegovu vrednost na tržištu. Pored toga, glog se može koristiti kao živa ograda ili zaštita useva, zahvaljujući gustoj krošnji i trnovitim granama.
Cena jedne sadnice gloga kreće se od 200 do 400 dinara, a na površini od jednog hektara može se zasaditi između 3.000 i 4.000 sadnica, u zavisnosti od gustine sadnje i tipa zemljišta. Prvi plodovi se očekuju već posle treće godine, dok pun rod dolazi između pete i šeste godine. U tom periodu, prinos može dostići 3 do 5 tona po hektaru, a trenutne cene plodova kreću se od 150 do 300 dinara po kilogramu. To znači da može doneti i do 1,5 miliona dinara godišnje.
Uzgoj gloga zahteva minimalnu negu. Preporučuje se da se sadi na sunčanom mestu sa propusnim tlom koje je blago kiselo do neutralno. Biljka ne zahteva intenzivno navodnjavanje, a plodovi se beru u jesen kada sazru i dobiju karakterističnu crvenu boju i slatko-kiselkast ukus. Ova jednostavnost održavanja čini glog privlačnom opcijom za poljoprivrednike koji žele dugoročnu i sigurnu investiciju.
Potražnja za glogom raste, što ga čini ekonomskom opravdanom kulturom. Njegovi plodovi se koriste u različitim industrijama, a sa sve većim interesovanjem za prirodne i lekovite biljke, glog se pokazuje kao isplativa alternativa za poljoprivrednike. Sa niskim troškovima proizvodnje i stabilnim prihodima, mnogi poljoprivrednici smatraju glog privlačnim izborom za diversifikaciju svojih kultura.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, glog se može smatrati ne samo korisnom biljkom za zdravlje, već i potencijalno profitabilnom kulturnom opcijom za poljoprivrednike u Srbiji. Sa sve većom potražnjom i lakoćom uzgoja, njegova popularnost će verovatno nastaviti da raste u godinama koje dolaze.
U zaključku, glog predstavlja sjajnu priliku za one koji traže način da diversifikuju svoje poljoprivredne aktivnosti i osiguraju stabilan prihod uz minimalne troškove održavanja. Sa svojim brojnim prednostima, glog se može smatrati budućnošću poljoprivrede u Srbiji.
