Građani evrozone postali su pesimističniji u vezi sa inflacijom, prema nedavno objavljenom istraživanju Evropske centralne banke (ECB). U istraživanju, koje je sprovedeno u avgustu, pokazalo se da prosečna inflacija koju očekuju u narednih 12 meseci iznosi 2,8 odsto, što je porast u odnosu na jul kada su očekivanja bila 2,6 odsto. Ova promena ukazuje na rastuće brige potrošača o ekonomskim kretanjima i mogućim poskupljenjima.
U istom istraživanju, ispitanici su izrazili očekivanja da će njihovi nominalni prihodi porasti za svega 1,1 odsto u istom periodu, što znači da će rast plata znatno zaostajati za inflacijom. Ova situacija može značajno uticati na kupovnu moć građana, jer će realni prihodi verovatno opadati u uslovima rastuće inflacije.
Inflatorna očekivanja za naredne tri godine ostala su nepromenjena na 2,5 odsto, dok su očekivanja za petogodišnji period porasla sa 2,1 odsto u julu na 2,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da potrošači i dalje veruju da će inflacija ostati visoka u dužem vremenskom periodu, što može uticati na njihove potrošačke navike i štedne odluke.
Pored inflacije, potrošači u evrozoni predviđaju ekonomski pad od 1,2 odsto u narednih 12 meseci, što je isti procenat kao i u julu. Ova očekivanja dodatno ukazuju na osećaj nesigurnosti među građanima, koji se suočavaju sa visokim troškovima života i stagnacijom plata.
Istraživanje je sprovedeno online na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja evrozone, uključujući Belgiju, Nemačku, Španiju, Francusku, Italiju, Holandiju, Irsku, Grčku, Austriju, Portugaliju i Finsku. Ova široka osnova uzorka omogućava relevantne i reprezentativne rezultate, koji mogu pomoći u razumevanju trenutnih ekonomskih i finansijskih stanja u regionu.
Predstojeći rezultati istraživanja za septembar biće predstavljeni 27. oktobra, što će dodatno osvetliti kako se očekivanja potrošača menjaju u skladu sa ekonomskim kretanjima i politikama ECB-a. U svetlu ovih informacija, jasno je da su građani evrozone zabrinuti zbog budućnosti svojih finansija i generalnog stanja ekonomije.
Povećanje inflacije i stagnacija prihoda predstavljaju izazov za mnoge domaćinstva, koja se bore da održe svoj životni standard. U takvim uslovima, može doći do promene u potrošačkim navikama, gde će se prioriteti preusmeriti prema osnovnim potrebama, dok će se luksuzne stavke stavljati na čekanje.
U svetlu ovih podataka, ključno je da vlade i centralne banke preduzmu potrebne korake kako bi smanjile inflaciju i podržale ekonomski rast. Mnoge zemlje evrozone suočavaju se s izazovima, uključujući visoke troškove energenata i sirovina, što dodatno komplikuje situaciju. Ovi faktori mogu dovesti do toga da se inflacija zadrži na visokom nivou duži vremenski period.
Građani su stoga u potrazi za sigurnošću i stabilnošću u svojim finansijama, što može uticati na izbore i politike koje će se sprovoditi u budućnosti. Kako se situacija razvija, važno je pratiti trendove i odgovore ekonomskih politika na ove izazove kako bi se osigurala bolja budućnost za sve građane evrozone.
