Polaganjem venaca na spomenik „Iskra slobode” u Parku heroja Narodnooslobodilačke borbe na nišavskom keju, u Nišu su danas, dan uoči godišnjice 4. jula, nekadašnjeg Dana borca, obeleženi 85 godina od početka antifašističkog ustanka u Srbiji, 81 godina od pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu i 78 godina od osnivanja Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije (SUBNOR).
Komemorativni skup organizovao je niški odbor SUBNOR-a u okviru programa „Nećemo zaboraviti niti dozvoliti da se ponovi”, podsećajući na značaj očuvanja sećanja na žrtve Drugog svetskog rata i one koji su učestvovali u borbi protiv fašizma. Četvrti jul se decenijama obeležavao kao Dan borca, jedan od najznačajnijih praznika u nekadašnjoj Jugoslaviji. Tog dana 1941. godine, na sednici Politbiroa Centralnog komiteta KPJ u Beogradu doneta je odluka o pokretanju oružanog ustanka protiv okupatora, nakon čega je u Srbiji započeo antifašistički ustanak i organizovani otpor fašističkoj okupaciji.
Na skupu u Nišu istaknuto je da istorijske događaje treba posmatrati kao trajnu opomenu da se ratna stradanja više nikada ne ponove. Anđelko Milićević, pukovnik u penziji i predsednik SUBNOR-a grada Niša, poručio je da je danas, više nego ikada, potrebno jedinstvo, sloga i praštanje. On je naglasio da su tokom Drugog svetskog rata, u oba pokreta, postojali strašni propusti i greške, te da se moraju izvući pouke iz prošlosti – da se rat nikada više ne ponovi, da brat više nikada ne udari na brata i da Srbin više nikada ne ubija Srbina i ne baca ga u jame.
Venac su na spomenik „Iskra slobode” položili predstavnici SUBNOR-a, Grada Niša i drugih organizacija koje neguju tradiciju antifašističke borbe. Govoreći o značaju ovog datuma, gradski većnik Svetozar Aleksov podsetio je da je Niš tokom Drugog svetskog rata podneo velike ljudske žrtve i da su brojni mladi ljudi dali živote za slobodu.
Aleksov je istakao da Dan borca predstavlja jasno opredeljenje građana Srbije, građana Niša, da se oslobode fašističkog diktatorskog režima i da steknu pravo da žive samostalno, da govore svojim jezikom, da sami odlučuju o svojoj sudbini. On je naglasio da je značaj 4. jula veliki, iako to nije zvaničan državni praznik, on je ukorenjen u gradu Nišu i u tradiciji je naših stanovnika. Imena u ovom memorijalnom parku su urezana u svest građana Niša – Đuka Dinić, Filip Kljajić, Branko Bjegović, Aneta Andrejević, Milka Protić… To su ljudi koji su u svojim mladim godinama, od 20. do 30, dali živote u borbi za ono što danas mi koristimo, a to je sloboda i samostalna država.
Park heroja NOB-a na nišavskom keju predstavlja centralni memorijalni kompleks u gradu posvećen narodnim herojima i učesnicima Narodnooslobodilačke borbe. Kompleks je formiran 2014. godine objedinjavanjem bisti šest narodnih heroja – Filipa Filipovića, Stanka Paunovića, Filipa Kljajića, Sretena Mladenovića, Mije Stanimirovića i Konrada Žilnika – oko spomenika „Iskra slobode”, čime je stvoren jedinstven prostor za negovanje kulture sećanja na borbu protiv fašizma i žrtve Drugog svetskog rata.
Ova godišnjica služi kao podsećanje na važnost sećanja na prošlost i potrebu da se učini sve kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih događaja. U svetu koji se suočava sa brojnim izazovima, poruke jedinstva, mira i pomirenja postaju sve relevantnije, a ovakvi skupovi doprinose očuvanju kolektivne svesti i identiteta naroda. Polaganje venaca i okupljanje građana u Nišu pokazuje da su sećanja na borbu za slobodu i pravdu i dalje živa i da će se čuvati za buduće generacije.
