Skupština Crne Gore je 31. decembra 2025. godine usvojila zakon koji zabranjuje nevakcinisanoj deci pohađanje jaslica i vrtića, što je izazvalo brojne reakcije i debate u javnosti. Ovaj zakon, koji je pre devet godina bio predložen, povučen je zbog protivljenja Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, kao i dela građana.
Prema novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, uslov za boravak dece u javnim i privatnim predškolskim ustanovama biće sprovedena obavezna vakcinacija, osim u slučajevima kada postoji trajna medicinska kontraindikacija. Potvrdu o vakcinaciji može izdati samo izabrani lekar za decu iz nadležnog doma zdravlja. Ova promena je deo pokušaja da se poveća obuhvat vakcinacije među decom, s obzirom na to da je epidemiolog Milko Joksimović iz Instituta za javno zdravlje (IJZ) istakao da je obuhvat obaveznom imunizacijom u opadanju, dostigavši istorijski minimum – svako drugo dete rođeno između 2020. i 2024. godine nije vakcinisano.
Kristina Mihailović, direktorka Udruženja Roditelji, kritikovala je način na koji je zakon usvojen, smatrajući da je sistem propustio da poveća obuhvat vakcinisane dece i da je zakon usvojen bez adekvatne javne rasprave. Ona je naglasila da je Ministarstvo zdravlja povuklo prethodni nacrt zakona koji je takođe predviđao vakcinaciju kao uslov za boravak u vrtićima, ali nije bilo informacija o sprovedenoj javnoj raspravi ili eventualnim komentarima građana.
U kontekstu javnog zdravlja, IJZ je nakon epidemije malih boginja predložio Ministarstvu zdravlja da izmene zakon kako bi se nevakcinisanoj deci ograničio boravak u školama i vrtićima. Očekivali su da će predložene mere smanjiti rizik od epidemije koja može dovesti do preopterećenja zdravstvenog sistema i mogućih smrtnih ishoda. Prethodni zakon je predviđao novčane kazne za roditelje koji odbiju vakcinaciju svoje dece, ali kazne nisu uvek bile efikasne u povećanju broja vakcinisane dece.
Ovaj zakon predstavlja značajan korak u zaštiti javnog zdravlja, ali se suočava s kritikama zbog načina na koji je usvojen i potencijalnih posledica po prava dece. Mnogi smatraju da je potrebno pronaći ravnotežu između zaštite zdravlja i prava roditelja da odlučuju o vakcinaciji svoje dece.
Kao rezultat ovog zakona, očekuje se da će se broj vakcinisane dece povećati, ali to zavisi od sprovođenja mera i komunikacije između vlasti i građana. S obzirom na to da je vakcinacija važna za sprečavanje epidemija i zaštitu zajednice, vlasti će morati da rade na podizanju svesti o važnosti vakcinacije i pružanju podrške roditeljima u donošenju informisanih odluka.
Zakon je naišao na podeljena mišljenja u društvu, gde jedni smatraju da je to neophodno za zaštitu zdravlja, dok drugi ističu da se prava dece i roditelja ne smeju zanemariti. U svakom slučaju, situacija oko vakcinacije i zdravlja dece u Crnoj Gori ostaje tema koja zahteva pažnju i dijalog između svih zainteresovanih strana.
Vreme će pokazati kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi i da li će uspeti da postigne svoj cilj – povećanje broja vakcinisane dece i zaštitu javnog zdravlja u Crnoj Gori. U međuvremenu, važno je da svi akteri u ovom procesu ostanu otvoreni za dijalog i saradnju kako bi se osiguralo najbolje moguće rešenje za sve uključene.
