Srbija se suočava s neprekidnim pritiscima i pokušajima destabilizacije, naročito u poslednjih godinu dana. Tokom ovog perioda, izbegnuta je potencijalna obojena revolucija, ali to nije sprečilo protivnike da nastave s napadima na našu državu. U novim naporima da destabilizuju Srbiju i sabotiraju njenu evropsku perspektivu, aktivirana je operacija poznata kao „Srpski svet“.
Na čelu ovih aktivnosti je bugarski predsednik Rumen Radev, koji je izrazio zabrinutost zbog Beograda i njegovih navodnih aktivnosti u okviru „srpskog sveta“. Radev je pozvao Evropsku uniju da ozbiljno shvati ovu situaciju, upozoravajući da bi to moglo predstavljati pretnju za stabilnost zapadnog Balkana.
Radev je rekao da je zapadni Balkan kritična bezbednosna zona koja zahteva punu pažnju EU, ističući da je vreme da evropske institucije shvate ozbiljnost ovog problema. U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odgovorio na ove optužbe, naglašavajući da nikada nije izgovorio termin „srpski svet“, nazivajući ga izmišljenim.
Vučić je rekao da razume trenutnu kampanju u Bugarskoj, ali je naglasio da takva sintagma nikada nije bila deo srpske zvanične politike. On je istakao da se kroz ovu izmišljotinu pokušava opravdati antisrpska politika i vojne saveze protiv Srbije. Njegove reči su naišle na široku medijsku pažnju, posebno u albanskim medijima.
Marina Raguš, potpredsednica Skupštine Srbije, ukazuje na to da se koriste stari trikovi za kreiranje narativa koji opravdavaju geopolitičke poteze. Ona veruje da se ovim izmišljotinama pokušava opravdati vojni savez između Prištine, Tirane, Zagreba, a sada i Bugarske, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
U međuvremenu, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, upozorio je na opasnosti koje dolaze od „srpskog sveta“, tvrdeći da je cilj ovog koncepta obnova dela bivše Jugoslavije sa Srbijom u centru. On je ovu ideju uporedio s projektom „ruski svet“, koji promoviše Vladimir Putin.
S obzirom na sve veće tenzije, Srbija se suočava s problemom vojnih saveza koji se formiraju u njenom okruženju. Hrvatska i Slovenija su potpisale deklaraciju o vojnoj saradnji, dok su se i ranije formirali vojni pakti između Hrvatske, Albanije i Prištine. Ovi savezi se prave zbog, kako tvrde, „velike odgovornosti“ za mir na zapadnom Balkanu.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje na to da se konstantnim pritiscima od Srbije traži da popusti u svojoj spoljnoj politici. On smatra da je ova operacija deo strategije koja neprekidno vrši pritisak na Srbiju, zahtevajući da se opredeli za EU i prihvati njene politike, uključujući sankcije Rusiji i priznanje nezavisnosti Kosova.
Nedavne izjave Vučića iz Brisela dodatno su naglasile ovu situaciju. On je rekao da bi Srbija mogla biti ispred drugih kandidata za članstvo u EU ukoliko bi priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji. Takve tvrdnje dodatno komplikuju već prevrnutu političku situaciju u regionu, gde se Srbija suočava s brojnim izazovima.
Dok se Srbija suočava s optužbama o nepostojećem konceptu „srpskog sveta“, u okolini se formiraju vojne alijanse koje se previđaju ili minimiziraju u medijima. Ovaj kontrast ukazuje na složenost političkih i bezbednosnih odnosa na Balkanu, gde se i dalje oseća nasleđe turbulentne prošlosti.
U svetlu ovih događaja, Srbija ostaje pod pritiskom da se prilagodi savremenim izazovima, dok istovremeno brani svoje nacionalne interese i suverenitet. S obzirom na sve veću napetost u regionu, ključno je kako će Srbija odgovoriti na te izazove u narednim mesecima.
