U poslednje vreme, region Balkana suočava se sa sve učestalijim incidentima međunacionalnih tenzija i porastom netrpeljivosti, što ponovo otvara pitanje o prirodi nacionalizma. U emisiji „Despot Stefan“ razgovaralo se o ovoj temi, sa posebnim akcentom na analize politologa Stefana Surlića i Despota Kovačevića.
Prema Surliću, nacionalizam koji se danas pojavljuje nije nov, već je „pritajen“ i samo čeka pogodan trenutak da se ponovo manifestuje. On smatra da društvo živi u „hladnom miru“ – bez otvorenog sukoba, ali sa dubokim osećajem nesigurnosti i netrpeljivosti. Insistira na tome da je nacionalizam često maskiran pod političkim frazama koje legitimizuju mržnju prema drugima, dok se društvo na različitim nivoima suočava sa sve većim nasiljem.
Surlić upozorava da se nacionalizam koristi kao političko oružje, pružajući političarima opravdanje za nečinjenje. Ove ideologije se često koriste da skrenu pažnju sa realnih problema građana, dok se istovremeno podstiče osećaj ugroženosti i potreba za zaštitom nacije. „Nacionalizam nije jedini problem, ali je najvidljiviji i najlegitimizovaniji,“ zaključuje on.
U kontekstu ovih tenzija, Kovačević naglašava da se na Balkanu retko susrećemo sa „čistim“ nacionalizmom, već sa njegovim manipulativnim verzijama. On ukazuje na to da se nacionalizam često koristi kao sredstvo političkog marketinga, a ne kao izraz stvarnih identitetskih emocija. Incidenti poput zviždanja himni na sportskim događajima postaju simboli političke borbe, gde se emocije instrumentalizuju u svrhu sticanja političkih poena.
Kovačević takođe ističe da prošlost igra ključnu ulogu u održavanju ovih tenzija. „Dokle god se prošlost koristi kao politička valuta, ne možemo govoriti o stvarnoj normalizaciji odnosa,“ kaže on. Prema njegovim rečima, političke elite često se oslanjaju na mitove i selektivne narative kako bi održale svoje pozicije moći, dok istina ostaje nepoželjna jer narušava politički konstruisane identitetske priče.
Oba analitičara se slažu da je važno prepoznati kako se nacionalizam koristi u savremenom političkom diskursu. U svetu gde se polarizacija i netrpeljivost sve više povećavaju, nacionalizam postaje sredstvo za manipulaciju i kontrolu. Umesto da se suoče sa stvarnim problemima, političari često koriste nacionalizam kao izgovor za svoje neuspehe.
U zaključku, kako Surlić, tako i Kovačević, naglašavaju potrebu za iskrenim dijalogom i razumevanjem između naroda na Balkanu. Bez toga, region će ostati zaglavljen u začaranom krugu netrpeljivosti i manipulacije. Iako su prošli ratovi možda završeni, narativi o sukobima i etničkim tenzijama i dalje žive, što otežava proces pomirenja i izgradnje stabilnijih međunacionalnih odnosa.
U ovoj atmosferi, važno je raditi na razumevanju i razmeni, umesto da se ponovo vraćamo u prošlost, koja često služi kao alat za političku manipulaciju. U suprotnom, Balkan će i dalje biti mesto gde se nacionalizam koristi kao sredstvo, a ne kao identitet.
