Astronomi su nedavno otkrili novi kvazimesec u blizini Zemlje, svemirski objekat koji je, kako stručnjaci tvrde, neprimećen u orbiti naše planete već više od 60 godina. Ovaj nebeski kamen, nazvan 2025 PN7, pripada grupi asteroida bliskih Zemlji i za jedan obilazak Sunca mu je potrebna jedna godina.
Kvazimeseci se razlikuju od privremenih „mini-meseca“, kao što je objekat 2024 PT5, koji je tokom 2024. godine kružio oko Zemlje dva meseca. Astronomi su smatrali da je 2024 PT5 deo Meseca. Nova otkrića otkrivaju da 2025 PN7 predstavlja jedan od nekoliko poznatih kvazimeseca u blizini Zemlje, uključujući i Kamoalevu, koja je tema kineske misije Tianwen-2, lansirane u maju i koja planira da prikupi uzorke ovog kamena i vrati ih na Zemlju 2027. godine.
Opservatorija Pan-STARRS, smeštena na vulkanu Haleakala na Havajima, zabeležila je 2025 PN7 29. avgusta. Analiza podataka iz arhiva pokazala je da se objekat već decenijama nalazi na orbiti sličnoj Zemljinoj. Karlos de la Fuente Markos, istraživač sa Fakulteta matematičkih nauka na Univerzitetu Komplutense u Madridu, navodi da se kvazimesec „krio“ od astronoma jer je mali i ima vrlo slab sjaj. On je objavio članak o ovom svemirskom telu 2. septembra u časopisu „Research Notes of the American Astronomical Society“.
Prema njegovim rečima, 2025 PN7 se pri najbližem prolasku nalazi na udaljenosti od oko 299.000 kilometara od Zemlje, a u proseku je udaljen 384.400 kilometara, što je otprilike isto kao i Mesec. De la Fuente Markos objašnjava da se ovakvi objekti mogu otkriti postojećim teleskopima samo kada se približe dovoljno Zemlji. „Prozori vidljivosti su retki i kratki. To je izazovan objekat“, zaključuje.
Astronomi još uvek procenjuju veličinu 2025 PN7, a Markos smatra da bi prečnik mogao biti oko 30 metara, ali da bi mogao biti i samo 19 metara. Trenutno je to najmanji poznati kvazimesec koji je kružio pored Zemlje. Tokom vremena, 2025 PN7 će prelaziti iz kružne orbite nalik Zemljinoj u orbitu u obliku potkovice, nalik onoj koju ima Kamoaleva, pri čemu se može udaljiti čak 297 miliona kilometara od Zemlje. Očekuje se da će ostati u bliskoj orbiti još oko 60 godina pre nego što ga Sunčeva gravitacija povuče dalje.
Još uvek nije poznat sastav ovog kamena, ali dr Tedi Kareta, docent na Odeljenju za astrofiziku i planetarne nauke Univerziteta Vilinova, naglašava da se, na osnovu dostupnih informacija, može pretpostaviti da je reč o prirodnom, kamenom objektu. Iako bi 2025 PN7 mogao biti deo Meseca, potrebni su dodatni podaci da bi se to potvrdilo.
De la Fuente Markos veruje da je 2025 PN7 deo Arđunske populacije asteroida, grupe malih svemirskih stena koje imaju orbite slične Zemljinoj. On predlaže da je mini-mesec 2024 PT5 takođe deo ove populacije, koji je možda potekao sa Meseca pre nego što je postao član Arđuna. „Sada znamo da materijal izbačen tokom udara na Mesec može doprineti nastanku članova sekundarne Arđuna populacije asteroida“, objašnjava.
Iako kvazimeseci i mini-meseci mogu prići našoj planeti, obično ne predstavljaju opasnost od udara. De la Fuente Markos naglašava da 2025 PN7 nije pretnja. Slanje misija koje istražuju kvazimesese, poput planova misije Tianwen-2 za Kamo’oalevu, moglo bi otkriti pravo poreklo i istoriju ovih intrigantnih svemirskih tela. „Ovi asteroidi su relativno lako dostupni za bespilotne misije i mogu poslužiti za testiranje tehnologija planetarnog istraživanja uz razuman trošak“, zaključuje Markos.
