Istraživači sa finskog Univerziteta u Turkuu su otkrili četiri nove vrste tarantula, koje su zbog svojih izuzetno velikih polnih organa svrstane u novi rod nazvan Satyrex. Ovaj naziv dolazi od grčke reči „satir“, koja se odnosi na mitološka bića poznata po svojoj seksualnoj energiji, dok „rex“ na latinskom znači „kralj“. Ovo novo otkriće ne samo da dodaje raznolikost u svetu tarantula, već i izaziva interesovanje zbog jedinstvenih karakteristika koje su otkrivene kod ovih vrsta.
Najveća među novootkrivenim vrstama, Satyrex ferox, nosi ime koje se prevodi kao „svirep“, što ukazuje na njenu agresivnu prirodu. Pored nje, ostale vrste su S. arabicus i S. somalicus, koje su nazvane prema regijama u kojima su pronađene – Arabijskom poluostrvu i Somaliji. Četvrta vrsta, S. speciosus, dobila je ime zbog svoje svetlije boje, što je čini vizuelno privlačnijom.
Bitno je napomenuti da tarantuli nemaju penise u tradicionalnom smislu. Umesto toga, koriste strukture koje se nazivaju palpe, koje funkcioniraju kao ruke za hvatanje sperme iz svog abdomena i njenog unošenja u genitalni otvor ženke. Ovo je zanimljiv pristup reprodukciji, koji se može činiti neobičnim, ali je efikasan za ove pauke.
Mužjaci novoopisane vrste imaju najduže dlačice od svih poznatih tarantula, koje mogu dosegnuti dužinu od pet centimetara. Za poređenje, većina vrsta tarantula ima dlačice koje su dvostruko duže od njihovog oklopa. Ova karakteristika može igrati ulogu u privlačenju ženki ili u odbrani od predatora.
Četiri nove vrste tarantula sada su grupisane u potpuno novi rod, koji takođe uključuje i petu, prethodno opisanu vrstu, ali koja je smeštena u drugi rod. Alireza Zamani, arahnolog sa Univerziteta u Turkuu, ističe da su na osnovu morfoloških i molekularnih podataka ove vrste toliko različite od svojih najbližih srodnika da je bilo potrebno uspostaviti potpuno novi rod za njihovu klasifikaciju.
Rod Satyrex je dobio ime po satirima, muškim duhovima prirode iz starogrčke mitologije poznatim po svom nepristojnom ponašanju. Završetak reči „rex“ u latinskom jeziku znači „kralj“, a ovaj termin je popularizovan kroz razne mitološke i kulturne referencije. Ova imenovanja ukazuju na značaj koji istraživači pridaju karakteristikama ovih pauka i njihovoj ulozi u ekosistemu.
Zamani takođe sugeriše da dugački prstići kod mužjaka mogu omogućiti veću sigurnost tokom parenja, pomažući im da izbegnu napad i proždiranje od strane veoma agresivnih ženki. Ova dinamika između polova u svetu pauka često uključuje izraženu agresiju, što je još jedan aspekt koji čini ove vrste fascinantnim predmetom istraživanja.
Pauci su odvojenih polova, često sa izraženim polnim dimorfizmom, gde mužjaci obično budu manji i upadljivijih boja. Polni otvor mužjaka, smešten na sredini epigastralne brazde, jednostavan je i bez hitinskih struktura. Pedipalpi, koji imaju ključnu ulogu u reprodukciji, koriste se za prenos spermatozoida i važni su u taksonomiji pri identifikaciji vrsta.
Reproduktivni organi ženki, poznati kao vulva, često imaju složene strukture koje pomažu u prijemu spermatozoida. Oplodnja jajašaca se dešava nakon što jaja izlaze iz tela ženke, a složeni polni organi su osmišljeni da obezbede uspešno parenje. Samo jedno punjenje spermatoze može biti dovoljno za izleganje nekoliko generacija, što pokazuje efikasnost reproduktivnog sistema ovih pauka.
Tokom parenja, muškarci često čekaju da ženka uđe u stanje kataleptičkog transa, kako bi obavili svoju funkciju i izbegli potencijalnu opasnost od toga da budu pojedeni. Ova strategija pokazuje kako su se tarantuli prilagodili svojim okruženjima i kako je evolucija oblikovala njihove reproduktivne strategije.
Ovo novo otkriće ne samo da obogaćuje naše razumevanje tarantula, već i otvara nove puteve za istraživanje u oblasti arahnologije, sa posebnim naglaskom na raznolikost i adaptacije koje su se razvile tokom vremena.
