Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike pacijenata razvijen je na Univerzitetu Sečenov u Rusiji. Ovaj inovativni metod može značajno poboljšati efikasnost tretmana, jer genetski faktori igraju ključnu ulogu u izboru i doziranju lekova koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska.
17. maj se obeležava kao Svetski dan borbe protiv hipertenzije, a povodom ovog dana, mladi naučnici sa Univerziteta Sečenov su predstavili ovaj novi pristup koji čini lečenje hipertenzije personalizovanijim i preciznijim. Na osnovu identifikovanih genetskih faktora koji utiču na efikasnost antihipertenzivnih lekova, istraživači su razvili algoritam koji pomaže u izboru odgovarajuće medikamentozne terapije i doziranja za pacijente.
Istraživački tim sa Odeljenja za kliničku farmakologiju na Institutu za kliničku medicinu Univerziteta Sečenov sproveo je studiju kako bi identifikovao uzroke razlika u odgovorima pacijenata na standardnu antihipertenzivnu terapiju. Tokom istraživanja, individualne genetske karakteristike su se pokazale kao ključni faktor. U studiji je učestvovalo 179 pacijenata koji su prvi put dijagnostikovani sa hipertenzijom i koji do tada nisu bili lečeni.
Svim učesnicima su propisani blokatori receptora angiotenzina II (IRB) kao što su irbesartan ili valsartan, bilo kao monoterapija ili u kombinaciji. Pre započinjanja lečenja, pacijenti su bili podvrgnuti genetskom testiranju. U toku tri meseca, istraživači su pratili nivoe krvnog pritiska, sprovodili laboratorijske testove i merili koncentracije lekova u krvi.
Studija je identifikovala ključne genetske varijante koje su povezane sa efikasnošću lečenja. Takođe je otkriven genetski marker koji ukazuje na povećan rizik od razvoja arterijske hipotenzije tokom lečenja irbesartanom — to je varijanta gena CYP2C9*3. Nosioci ove varijante imali su značajno veću verovatnoću da razviju arterijsku hipotenziju, što može uzrokovati simptome kao što su vrtoglavica i slabost.
Na osnovu ovih otkrića, naučnici su zaključili da je alternativna terapija, kao što je valsartan, poželjnija za pacijente sa ovom genetskom varijantom. Ekaterina Rebrova, profesorka Katedre za kliničku farmakologiju i vodeća autorka studije, istakla je da su genetske karakteristike pacijenata značajno uticale na efikasnost i bezbednost antihipertenzivne terapije.
Na osnovu prikupljenih podataka, istraživači su razvili i patentirali algoritam za personalizaciju početne antihipertenzivne terapije blokatorima receptora angiotenzina II. Ovaj algoritam omogućava lekarima da prilagode lečenje prema specifičnim genetskim profilima pacijenata, čime se povećava šansa za uspešan ishod lečenja.
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu „Farmacija i farmakologija“, čime se dodatno potvrđuje značaj genetskog pristupa u medicini. Ovaj napredak daje nadu za buduće lečenje hipertenzije, jer bi personalizovana terapija mogla da značajno smanji rizik od neželjenih efekata i poveća efikasnost lečenja.
U svetlu sve većeg broja pacijenata sa hipertenzijom, ovakav pristup može postati ključan za unapređenje zdravstvene zaštite i poboljšanje kvaliteta života mnogih ljudi. Ova studija predstavlja važan korak ka razvoju personalizovane medicine, koja se sve više koristi u različitim oblastima, uključujući kardiologiju i farmakologiju. Individualizacija lečenja ne samo da poboljšava efikasnost, već i smanjuje troškove zdravstvenog sistema, čime se dolazi do optimalnijeg korišćenja resursa u lečenju hroničnih bolesti kao što je hipertenzija.
