Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se danas u Istanbulu, a na dnevnom redu su bili povratak zarobljene i otete ukrajinske dece, kao i pripreme za sastanak na najvišem nivou lidera zemalja u cilju okončanja rata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će razgovori biti fokusirani na razmenu memoranduma sa predlozima za mirovno rešenje. Ukrajinsku delegaciju predvodi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, Rustem Umerov, koji se sastao sa predsednikom Turske u Ankari kako bi koordinisao stavove pre pregovora sa ruskom stranom.
Petar Ivić iz Pupin inicijative rekao je u razgovoru za Euronews Srbija da je važno održavati kontinuitet u pregovorima, iako se ne očekuju značajne promene. „Peskov je izjavio da Zapad ne očekuje čuda od ovih pregovora, što suptilno sugeriše da neće doći do velikog dogovora, već samo do statusa quo,“ istakao je Ivić. On je dodao da se možda može očekivati napredak u humanitarnim pitanjima, ali da je najvažnije održavanje dijaloga.
„Imajući u vidu da je bio prekid razgovora tokom poslednje dve godine, svakako je bolje da se razgovara nego da ne postoji nikakva komunikacija,“ rekao je Ivić. Na pitanje o očekivanjima od pregovora, Ivić je bio skeptičan, naglašavajući da interesovanje medija nije na prethodnom nivou poput prve runde pregovora, kada su bile spekulacije o mogućem prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa.
Zabrinutost zbog trenutnog stanja je izražena, jer je sukob intenziviran, a nema naznaka deeskalacije. Ova treća runda pregovora se dešava u kontekstu najveće eskalacije do sada, a Ivić smatra da nijedna strana ne očekuje stvarni dogovor. Istakao je da iza ovih pregovora stoji i potreba ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za simboličnom pobedom na međunarodnoj sceni, dok su masovni protesti u Ukrajini dodatno otežali situaciju.
„Zelenskom je važno da dođe do direktnog susreta sa Putinom, što bi moglo značiti pomak u percepciji domaće javnosti,“ naglasio je Ivić, dodajući da je teško očekivati takav susret. „Putin zna koliko bi to značilo Zelenskom i upravo iz tog razloga verovatno neće pristati na to.“
Ivić je naveo tri moguća razloga zbog kojih Putin odbija mirovni dogovor: želju da posije razdor između Amerike i Evrope, verovanje da može dobiti rat, ili strah od unutrašnje destabilizacije. Sve tri opcije su potencijalno opasne, smatra Ivić, koji dodaje da se dok god se ne promene okolnosti, verovatno neće doći ni do kakvog pomaka.
U međuvremenu, Ukrajina intenzivira saradnju sa drugim državama, uključujući Izrael, zbog zajedničkog neprijatelja – Irana, koji snabdeva Rusiju dronovima korišćenim u napadima na Ukrajinu. Ministar spoljnih poslova Izraela Gidon Sar boravio je u Kijevu radi razgovora o potencijalnoj saradnji u oblasti odbrane.
U isto vreme, u nekoliko ukrajinskih gradova, uključujući Kijev i Lviv, održavaju se prvi masovni protesti od početka rata, kao reakcija na zakon koji stavlja antikorupcijske agencije pod kontrolu vrhovnog tužioca. „Ove agencije su bile ključne za institucionalna dostignuća nakon svrgavanja Viktora Janukoviča, a sada im se preti gubitak nezavisnosti,“ naglašava Ivić.
Ivić je takođe komentarisao povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz UNESCO-a, što je po njemu više simbolički nego strateški potez. On upozorava da bi ovo moglo otvoriti prostor za Kinu da popuni vakuum, što bi dugoročno moglo biti rizično za američku poziciju u svetu.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da situacija u Ukrajini ostaje napeta, a nastavak razgovora između Rusije i Ukrajine može doneti samo marginalne promene, dok se na terenu nastavlja borba i protesti protiv unutrašnjih odluka vlasti.
