Evropska komisija je u utorak predstavila novi plan raspodele tražilaca azila kako bi se smanjio teret na zemlje koje su izložene migracionim pritiscima, kao što su Italija, Španija i Grčka. Međutim, ovaj plan naišao je na oštre reakcije zemalja centralne i istočne Evrope, predvođenih Poljskom i Mađarskom, koje su saopštile da neće učestvovati u sistemu kvota i da su spremne da ospore odluku Komisije.
Prema novom Paktu o migracijama i azilu, sve zemlje članice EU su obavezne da doprinesu rasterećenju država koje su pod migracionim pritiskom, s obzirom na broj svojih stanovnika i bruto domaći proizvod. Zemlje poput Poljske, Mađarske, Slovačke i Češke jasno su stavile do znanja da ne žele da prihvate migrante ni kroz relokacije, niti kroz finansijske doprinose.
Poljski premijer Donald Tusk je na društvenim mrežama izjavio: „Poljska neće prihvatati migrante u okviru Migracionog pakta. Niti ćemo za to plaćati.“ Ova izjava došla je u trenutku kada je Tusk pod pritiskom konzervativne opozicije koja snažno osporava njegovu politiku prema migracijama. Slične stavove izneo je i mađarski premijer Viktor Orbán, koji je rekao: „Nećemo sprovoditi Migracioni pakt… Nećemo primati migrante i nećemo platiti nijednu forintu.“ Orbánova vlada planira da migracije budu centralna tema predstojećih izbora u aprilu.
Slovački premijer Robert Fico je ranije upozorio Brisel da njegova zemlja neće učestvovati u ovom sistemu, naglašavajući da se i Slovačka pridružuje politici „nulte migracije“. Čak ni budući češki premijer Andrej Babiš, koji još nije formirao vladu, nije podržao sistem kvota, ističući da predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Prema planu, zemlje članice mogu doprineti na tri načina: preseljenjem određenog broja tražilaca azila na svoju teritoriju, plaćanjem 20.000 evra po osobi za koju ne pristanu da je presele ili finansiranjem operativne podrške državama članicama koje su pod pritiskom. Ukupan iznos i udeo relokacije biće definisani do kraja godine, a svih 27 članica moraće da formira „fond solidarnosti“ na osnovu predloga Komisije.
Međutim, zemlje kao što su Poljska i Češka mogle bi da zatraže izuzeće iz ovog fonda jer se i same suočavaju sa značajnim migracionim pritiscima. EU zvaničnici su za Euronews rekli da se očekuje da će Poljska ubrzo zatražiti izuzeće, a da će Češka učiniti isto. Svako izuzeće mora biti odobreno kvalifikovanom većinom ministara EU.
Ovaj sistem može izazvati ozbiljne reakcije Evropskog saveta, koji čine šefovi država i vlada 27 članica. Definisanje šta sve „fond solidarnosti“ podrazumeva i kome se može dati izuzeće predstavlja izuzetno osetljivo pitanje. Evropski zvaničnici priznaju da će biti teško odobriti izuzeće jednoj zemlji, a uskratiti ga drugoj.
Prema rečima jednog diplomate, sprovođenje migracionog pakta će biti veoma teško, jer većina država članica radije izbegava relokacije zbog potencijalnih negativnih reakcija kod kuće. Zemlje kao što su Mađarska i Slovačka, koje se ne smatraju ozbiljno opterećenim migracijama, mogle bi i dalje da osporavaju zakon.
Komisija je propustila rok do 15. oktobra za predlog, što dodatno ukazuje na složenost ovog pitanja. S obzirom na to da je do kraja godine ostalo malo vremena, očekuje se da će se o ovoj temi raspravljati na završnom samitu Evropskog saveta, zakazanom za 18. i 19. decembar. U ovom kontekstu, politička dinamika unutar EU može značajno uticati na buduće odluke i pristupe u vezi s migracijama i azilom.
