Naredna radna godina Evropske komisije (EK) donosi značajne promene, sa naglaskom na pomak sa Zelenog dogovora ka novom industrijskom pristupu koji ima za cilj jačanje konkurentnosti. Ove informacije proistekle su iz plana rada EK za 2026. godinu, koji će biti predstavljen sledeće nedelje u Strazburu, a u koji je briselski portal Euraktiv imao uvid.
Dokument koji sadrži 30 strana obuhvata predloge budućih zakona, postojeće inicijative koje čekaju razmatranje, kao i planirana povlačenja određenih propisa. Jedna od ključnih tačaka jeste reforma regulative „REACH“, koja se odnosi na hemikalije, a koja, prema nacrtu dokumenta, neće biti deo programa za 2026. godinu. Očekuje se da će ova reforma biti usvojena tokom tekuće godine.
Od inicijativa koje se odnose na životnu sredinu, jedina koja je predviđena za 2026. godinu je Zakon o cirkularnoj ekonomiji, čije je predstavljanje planirano za treći kvartal. Takođe, do kraja marta očekuje se reforma energetskog bezbednosnog okvira EU, koja bi trebala da ujedini regulative za gas i električnu energiju u jedinstveni zakon.
Elektrifikacija će biti centralna tema energetskih inicijativa sledeće godine. Planira se posebni akcioni plan u prvom kvartalu, kao i zakonodavna inicijativa o „pojednostavljenju procesa elektrifikacije“ u trećem kvartalu. Ove inicijative su deo šireg pristupa EK ka jačanju energetske sigurnosti i održivosti.
U svetlu klimatskih promena, EK prepoznaje da su njihove posledice već prisutne, te je za treći kvartal planirano predstavljanje plana za prilagođavanje na klimatske promene. Ovo ukazuje na sve veću potrebu za sveobuhvatnim strategijama koje će omogućiti EU da se suoči sa izazovima koje donosi globalno zagrevanje.
Među predlozima se nalazi i dugo najavljivani zakonodavni okvir poznat kao „28. režim“, koji bi omogućio određenim preduzećima da zaobiđu nacionalne propise. Njegovo predstavljanje planirano je za prvi kvartal 2026. godine. Ovaj okvir bi mogao da ima značajan uticaj na način na koji se preduzeća prilagođavaju regulativama i tržišnim uslovima unutar EU.
U drugom kvartalu očekuje se i takozvani „poreski omnibus“, kao i ažurirani predlozi o javnim nabavkama, nadzoru tržišta i usklađenosti proizvoda. Ovi koraci su deo šire strategije EK da unapredi digitalizaciju i modernizaciju ekonomskih procesa unutar članica.
Konačnu verziju plana rada, do kraja naredne nedelje, treba da usvoji Evropska komisija, a njena predsednica Ursula Fon der Lajen moraće da je predstavi poslanicima Evropskog parlamenta. Očekuje se da će ovaj plan izazvati diskusiju među članicama EU, s obzirom na značaj koji ima za budućnost evropske ekonomije i industrije.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da će EK nastaviti da balansira između ambicija za održivost i potreba za ekonomskim rastom. Ovaj pristup može biti ključan za očuvanje konkurentnosti EU na globalnoj sceni, kao i za ispunjavanje ciljeva vezanih za klimatske promene.
Ukratko, naredna radna godina donosi niz važnih inicijativa koje imaju potencijal da oblikuju budućnost Evropske unije. Ove promene ne samo da će uticati na ekonomski sektor, već će i oblikovati način na koji se EU suočava sa izazovima savremenog sveta, uključujući klimatske promene i energetsku sigurnost. U tom kontekstu, plan EK za 2026. godinu predstavlja značajan korak ka jačanju otpornosti i održivosti evropske ekonomije.
