Do skandala u Gusinju došlo je tokom koncerta albanske pevačice Đentjane Đerđi, kada su okupljeni skandirali ime Adema Jašarija, poznatog po svom učešću u sukobima na Kosovu i Metohiji. Jašari je bio optužen za brojne zločine, uključujući ubistva srpskih civila i policajaca, a njegov lik je postao simbol kontroverznih tema u regionu. Incident je izazvao burne reakcije, ali su zvanične institucije u Crnoj Gori ostale tihe, što je dodatno pojačalo osećaj nepravde među pravoslavnim stanovnicima.
Gusinje je postalo mesto gde se prepliću etnički i verski sukobi, a ovaj događaj je samo jedan u nizu provokacija koje se dešavaju na tom području. U ovoj situaciji, lokalna vlast je donela odluku da trg na kojem se održao koncert nazove imenom Ali-paše Šabanagića, istorijske ličnosti koja je poznata po svojim brutalnim akcijama protiv pravoslavnog stanovništva. Ova odluka je naišla na oštre kritike, posebno od strane opozicionih stranaka, ali je ipak prošla bez većih problema.
Ali-paša Gusinjski, kako ga nazivaju, bio je vođa vojnih jedinica koje su delovale protiv srpskog naroda u 19. veku. Njegovi postupci su ostavili dubok trag u istoriji ovog regiona, a mnogi ga smatraju zulumćarom, odnosno tiraninom, koji je svojim zločinima doprineo pogoršanju međunacionalnih odnosa. Prema istoričarima, on je predvodio vojne akcije koje su rezultirale stradanjima mnogih nevinih ljudi, a njegovo ime se često pominje u kontekstu nasilja i netrpeljivosti.
Ovaj incident u Gusinju nije prvi put da se slične provokacije dešavaju u Crnoj Gori. U poslednjih nekoliko godina, zabeleženi su brojni slučajevi etničkih tenzija, a zvanične reakcije su često izostajale. Mnogi smatraju da je ovo znak slabosti državnih institucija i nedostatak volje da se suoče sa problemima koji muče multietničke zajednice.
Kada su se čuli povici za Adema Jašarija, to je izazvalo osude i negodovanje među pravoslavnim stanovnicima, koji se osećaju ugroženima. Njihova zabrinutost je dodatno pojačana činjenicom da su mnogi političari u Crnoj Gori, uključujući i vlasti u Gusinju, ostali nema na ovaj događaj. Odbornici opozicione stranke DPS su izbegli da glasuju o predlogu da trg bude nazvan po Ali-paši, dok se jedino Lakić Babović iz SNP-a usprotivio ovoj ideji, ističući da to nije doprinos multietničkom skladu.
U međuvremenu, ministarstvo kulture nije dalo zvaničnu saglasnost za ovu odluku, ali je nadležna ministarka Tamara Vujović ostala tiha, što je dodatno potvrdilo osećaj nepravde među pravoslavnim vernicima. Ova situacija ukazuje na to da su etničke napetosti i dalje prisutne u Crnoj Gori, a da institucionalna reakcija često izostaje.
U zaključku, incident u Gusinju je pokazao koliko su složeni odnosi međuetničkih zajednica u Crnoj Gori. Dok se jedni ponose svojim herojima iz prošlosti, drugi ih vide kao simbole bola i stradanja. Ova nesuglasica ukazuje na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim grupama, kao i na potrebu za jačanjem institucija koje bi mogle da reše ove tenzije. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju može se postići mir i stabilnost u ovom delikatnom regionu.
