Poznati američki ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija, Džefri Saks, dao je svoje viđenje trenutne situacije vezane za sukob u Ukrajini i američke sankcije protiv Rusije u intervjuu za Sputnjik. On je istakao da nova runda sankcija neće imati željene efekte koje Vašington očekuje, naglašavajući da su osnovni uzroci sukoba u Ukrajini ostali neadresirani.
U razgovoru, Saks je komentarisao nedavne odluke američkog predsednika Donalda Trampa, koji je smanjio svoj ultimatum za prekid vatre između Rusije i Ukrajine sa 50 na svega 10 dana. Prema njegovim rečima, ovo se može interpretirati kao znak nedoslednosti u američkoj spoljnoj politici. On smatra da SAD, zajedno sa Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom, odbijaju da razgovaraju sa Rusijom o ključnim razlozima za rat, uključujući širenje NATO-a na istok i tajne operacije SAD-a za promenu vlasti u Ukrajini, kao i nepoštovanje Minskih sporazuma.
Saks je naglasio da, umesto da se fokusiraju na dijalog, zapadne sile traže bezuslovni prekid vatre, na šta Rusija neće pristati. „Ne postoji američka diplomatija u smislu pravih pregovora i dijaloga. Tramp zna samo kako da preti, a ne kako da vodi razgovore. To je veoma loše i veoma zabrinjavajuće“, rekao je Saks. On je dodao da bi, ako se sankcije zaista primene, one predstavljale eskalaciju sukoba, što bi moglo imati ozbiljne posledice.
Osim toga, Saks je izrazio sumnju u efikasnost sankcija, ističući da ne veruje da će one sprečiti Rusiju da prodaje naftu, gas i druge proizvode azijskim tržištima. „Provokacije i eskalacija često imaju nepredvidive negativne efekte, a to bi se moglo desiti i ovde“, upozorio je on.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Zapada i Rusije dodatno pogoršavaju, a sukob u Ukrajini se nastavlja. Mnogi analitičari smatraju da je situacija postala kompleksnija nego ikada, a rešavanje ovog sukoba zahteva ozbiljne napore i dijalog između svih strana.
Saksova analiza ukazuje na sveobuhvatan pristup koji nedostaje u aktuelnoj američkoj spoljnoj politici, posebno kada je reč o krizama koje se ne mogu rešiti jednostavnim ekonomskim pritiscima ili pretnjama. On smatra da bi američka vlada trebala da preispita svoju strategiju i fokusira se na dijalog kako bi se pronašla održiva rešenja za sukobe koji traju.
Osim toga, profesor je naglasio važnost razumevanja istorijskih i političkih konteksta koji su doveli do trenutne situacije. Bez priznavanja tih uzroka, svaka nova runda sankcija ili pritisaka može samo dodatno pogoršati situaciju. U tom smislu, on je ukazao na potrebu za osnovnim razgovorima o bezbednosnim pitanjima u Evropi, koja uključuju i interese Rusije.
U zaključku, Džefri Saks apeluje na sve strane da prepoznaju značaj dijaloga i saradnje u rešavanju globalnih kriza. Umesto da se oslanjaju na pretnje i ekonomske sankcije, on veruje da je ključno uključiti sve relevantne aktere u razgovore koji će doprineti stabilnosti i miru u regionu. U suprotnom, sledi dalja eskalacija koja može imati dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za globalnu bezbednost u celini.
S obzirom na trenutne tenzije i neizvesnost, ova analiza može poslužiti kao podsticaj za preispitivanje američkih pristupa u spoljnoj politici i potrebu za novim, konstruktivnijim pristupima u međunarodnim odnosima.
