Mere koje ograničavaju slobodu kretanja ruskih diplomata u Evropskoj uniji stupile su na snagu danas, s ciljem da se spreči špijunaža i širenje dezinformacija, kako je objavljeno u Službenom glasniku EU. Ove nove mere dolaze nakon sve većih tenzija između Rusije i zemalja članica EU, posebno u svetlu rata u Ukrajini i rastuće zabrinutosti zbog ruskih obaveštajnih aktivnosti unutar evropskih granica.
Prema pravilima koja su sada na snazi, ruski diplomate i konzularni službenici su obavezni da, prilikom putovanja kroz šengenski prostor izvan zemlje domaćina, obaveste zemlju u kojoj je odredište njihovog putovanja, kao i sve tranzitne zemlje, najmanje 24 sata pre putovanja. Ova obaveza se, takođe, odnosi i na članove njihovih porodica. Takve mere su osmišljene kako bi se olakšalo praćenje kretanja ruskih diplomata i sprečilo njihovo potencijalno umešavanje u obaveštajne aktivnosti.
Osim toga, države članice EU su dobile mogućnost da uvedu postupak podnošenja zahteva za odobrenje ulaska ili tranzita, što im omogućava da zabrane sumnjivo kretanje ruskih diplomata. Iako putovanje unutar zemlje domaćina ne mora biti registrovano, ovakve mere su prvi put postavile jasne okvire za kontrolu kretanja ruskih zvaničnika.
Odluka o oduzimanju diplomatskog statusa kao moguća kazna za kršenje ovih mera formalno je usvojena u oktobru prošle godine kao deo paketa sankcija protiv Rusije. Ova odluka je objavljena u Službenom listu Evropske unije i predstavlja dodatni korak u naporima EU da se izbori sa pretnjama koje dolaze iz Moskve.
EU je naglasila da se ove mere sprovode zbog toga što su neki od obuhvaćenih ruskih diplomata učestvovali u obaveštajnim operacijama za Moskvu, uključujući špijunažu i širenje dezinformacija o ratu u Ukrajini. Ove aktivnosti su često usmerene na iskrivljavanje javnog mnjenja u zemljama EU, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među evropskim liderima.
Zvaničnici EU su istakli da bi kršenje ovih novih mera moglo biti kažnjeno oduzimanjem diplomatskog statusa. Ova pretnja dodatno naglašava ozbiljnost situacije i nameru EU da zaštiti svoje članice od potencijalnih pretnji koje dolaze iz Rusije.
Pre ovih mera, ruske diplomate su uglavnom mogle slobodno da putuju širom EU, što je omogućavalo lakši pristup informacijama i mrežama unutar evropskih zemalja. Međutim, u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i nedavnih događaja, EU je odlučila da preduzme odlučne korake kako bi osigurala svoju bezbednost.
Ove nove mere su deo šireg paketa sankcija koje su EU uvele protiv Rusije nakon invazije na Ukrajinu, koja je započela 2022. godine. Sankcije su se fokusirale na različite sektore, uključujući energetiku, finansije, pa čak i kulturu, sa ciljem da se izvrši pritisak na Moskvu i primora je na promene u njenoj spoljnoj politici.
U narednim mesecima, očekuje se da će ove mere dodatno uticati na odnose između EU i Rusije. Takođe, moguće je da će izazvati reakcije unutar same Rusije, koja je već izrazila nezadovoljstvo zbog zapadnih sankcija i ograničenja.
Ove odluke dolaze u trenutku kada je situacija u Ukrajini i dalje veoma napeta, a međunarodna zajednica prati razvoj događaja sa velikim zanimanjem. Kako se sukob nastavlja, tako i rastu tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, što dodatno komplikuje situaciju i izaziva strahove od mogućih eskalacija sukoba.
