Tim naučnika sa Instituta za bioinženjering Katalonije (IBEC), u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom Dekseus, ostvario je značajan napredak u razumevanju procesa implantacije ljudskog embriona. Njihova istraživanja, objavljena u časopisu „Science Advances“, donose prve snimke trenutka kada se ljudski embrion usađuje u matericu, otkrivajući kako se embrion doslovno „ukopava“ u tkivo materice tokom implantacije. Ovaj korak je ključan za početak trudnoće, a razumevanje procesa može pomoći u unapređenju tretmana za plodnost.
Trenutno, naučnici imaju mnogo saznanja o razvoju ljudskog embriona, ali postoje značajna ograničenja u istraživanju. Dosad su mogli posmatrati embrion samo tokom prvih nekoliko dana pre implantacije, oslanjajući se na „fotografije u trenutku“ ili na modele iz proučavanja životinja. Iako su ti modeli dragoceni, nisu mogli u potpunosti objasniti kako se embrion razvija u ljudskoj materici. Implantacija je prvi korak trudnoće, i tek kada se embrion ugnezdi, može se reći da je trudnoća započela.
U svom istraživanju, tim je razvio jedinstveni materijal koji imitira spoljašnji sloj tkiva materice, na koji se embrion vezuje. Ova gel-matrica, koja se uglavnom sastoji od kolagena i drugih proteina važnih za razvoj embriona, omogućila je naučnicima da mikroskopski prate ceo proces implantacije. Tokom istraživanja, tim je takođe proučavao i embrione miševa, što je pokazalo značajne razlike između ljudskih i mišićih embriona.
Prema rečima Samuela Ohosnegrosa, vodećeg autora studije, ljudski embrion je mnogo invazivniji u procesu implantacije. Dok se embrion miša širi po površini matrice, ljudski embrion odmah počinje da „kopa“ i prodire u matricu, pokazujući veću snagu i invazivnost. Ovo otkriće može pomoći u razumevanju zašto embrioni često ne uspevaju da se implantiraju, što je ključno za poboljšanje tretmana plodnosti.
Statistika pokazuje da samo oko 30% embriona, bilo da su začeti prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom, zapravo rezultira rođenjem deteta. Većina neuspeha dešava se tokom faze implantacije ili neposredno posle nje. Zato je razumevanje ovog procesa ključno za pružanje informacija o prevenciji spontanih pobačaja i unapređenju fertiliteta.
Istraživači planiraju da nastave sa detaljnim proučavanjem implantacije i da standardizuju materijale koje koriste, kako bi i drugi timovi mogli da sprovode slične eksperimente. Ohosnegros posebno ističe važnost Univerzitetske bolnice Dexeus i pacijenata čija donirana embriona su omogućila ovo istraživanje. On naglašava da bez velikodušnosti pacijenata ne bi bilo moguće proučavati ljudski embrion, što dodatno ukazuje na etičku dimenziju istraživanja u ovoj oblasti.
U zaključku, ovo istraživanje predstavlja značajan korak napred u razumevanju ljudske reprodukcije. Razumevanje kako se ljudski embrion implantira može otvoriti nove mogućnosti za poboljšanje tretmana plodnosti i smanjenje broja spontanih pobačaja. S obzirom na to da su problemi sa plodnošću sve prisutniji, dalja istraživanja u ovoj oblasti su od ključnog značaja za buduće generacije. Naučnici se nadaju da će njihova otkrića pomoći ne samo u razvoju novih tretmana, već i u unapređenju znanja o ljudskom razvoju i reprodukciji.
