Hleb „sava“ poskupeće za tri dinara, sa 59 na 62 dinara, a cena brašna u pakovanju od kilogram slobodno će se formirati, odlučila je juče Vlada Srbije. Na jučerašnjoj sednici izmenjena je Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 i doneta Uredba o prestanku važenja Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica. Ove promene su prenete od strane medijske kuće Nova ekonomija.
Izmenjena uredba donosi višu cenu hleba „sava“, koji se jedini kontroliše na tržištu kao socijalni proizvod. Predsednik Unije pekara Srbije, Zoran Pralica, naveo je da je poskupljenje od tri dinara po vekni od 500 grama bilo nužno zbog rasta plata, koji su izjednačili troškove sa troškovima sirovina, a ponekad su čak i veći. Pralica je dodao da su se odlučili za manju korekciju cene hleba „sava“, i da će, ukoliko dođe do novih poremećaja, cenu povećavati fazno.
Nova cena hleba biće primenjena osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku izmenjene Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500. Pralica je takođe istakao da je obaveza trgovaca da na ovaj hleb obračunavaju maržu od 6% ostala nepromenjena. „To nas je spasilo jer su trgovačke marže na ostale vrste hleba i pekarskih proizvoda u proseku 80%,“ rekao je Pralica.
Jedna od ključnih izmena je ukidanje Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica. Cena brašna u pakovanju od kilogram, koja je ranije bila ograničena na 49,99 dinara za tip 500 i 54,99 dinara za tip 400, sada će se slobodno formirati. Direktor Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“, Zdravko Šajatović, izjavio je da će proizvođači brašna slobodno formirati cene, a s obzirom na to da ih ima 15-16 i da je konkurencija velika, svaki će odlučiti koliko će povećati cenu.
Ove promene u cenama osnovnih životnih namirnica, uključujući hleb i brašno, dolaze u kontekstu sve većih troškova života i inflacije koja pogodila mnoge zemlje. U Srbiji, kao i u drugim zemljama, povećanje cena osnovnih namirnica može imati značajan uticaj na kućne budžete građana, posebno onih sa nižim primanjima. U skladu sa tim, vlade često moraju da pronađu ravnotežu između podrške potrošačima i održavanja stabilnosti na tržištu.
S obzirom na to da se tržište hrane oslanja na ponudu i potražnju, očekuje se da će proizvođači brašna reagovati na promene u troškovima sirovina i plata. U tom kontekstu, slobodno formiranje cena može dovesti do različitih cena brašna na tržištu, što može uticati na konačne cene hleba i pekarskih proizvoda.
U ovom trenutku, potrošači će morati da prate promene cena i prilagode svoje kupovne navike u skladu sa novim uslovima. Takođe, važno je napomenuti da će povećanje cena osnovnih životnih namirnica zahtevati od vlade dodatne mere podrške najugroženijim grupama, kako bi se ublažila ekonomska situacija i sačuvala socijalna stabilnost.
U zaključku, promene u cenama hleba i brašna u Srbiji ukazuju na šire ekonomske trendove i izazove sa kojima se suočavaju kako potrošači, tako i proizvođači. Ove odluke će imati dalekosežne posledice na tržištu hrane, a građani će morati da se prilagode novim realnostima u svakodnevnim troškovima života.
