Savet Evrope je nedavno odlučio da ukine diplomatski imunitet svom bivšem generalnom sekretaru Torbjornu Jaglandu, što omogućava norveškoj policiji da sprovede istragu o njegovim vezama sa osuđenim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom. Ova odluka dolazi u svetlu sumnji u tešku korupciju koja se povezuje sa Jaglandovim delovanjem tokom i nakon njegovog mandata na visokim funkcijama.
Norveška policija za borbu protiv privrednog kriminala pokrenula je istragu protiv Jaglanda, bivšeg premijera i ministra spoljnih poslova Norveške, kao i nekadašnjeg predsednika Komiteta za Nobelovu nagradu za mir. U zahtevu za ukidanje imuniteta, policija je navela da bi Jagland mogao prekršiti posebno poverenje vezano za njegovu poziciju ukoliko bi primio mito ili bio uključen u slične koruptivne aktivnosti.
Za sprovođenje ove istrage bilo je neophodno ukinuti njegov imunitet, a norveško Ministarstvo spoljnih poslova je zatražilo saglasnost od svih 46 država članica Komiteta ministara Saveta Evrope. Jaglandov advokat, Anders Brosvit, izjavio je da je odluka o ukidanju imuniteta bila očekivana, dodajući da će njegov klijent u potpunosti sarađivati sa istragom. „On ovu stvar shvata veoma ozbiljno, ali naglašava da veruje da ne postoje okolnosti koje bi predstavljale krivičnu odgovornost“, rekao je Brosvit.
Torbjørn Jagland je bio na poziciji generalnog sekretara Saveta Evrope od 2009. do 2019. godine. Istraga je pokrenuta na osnovu informacija iz nedavno objavljenih dokumenata u Sjedinjenim Američkim Državama, koji se odnose na Epstina, koji je preminuo u zatvoru 2019. godine. Iako Jagland nije optužen ni za jedno krivično delo, istraga će utvrditi da li su tokom njegovog mandata primani pokloni, aranžmani za putovanja ili zajmovi koji bi mogli imati veze sa njegovim funkcijama.
Novoobjavljeni američki dosijei sugerišu da su Jagland i saradnici Džefrija Epstina 2014. godine razmatrali planove za Jaglandovu posetu Epstinu u Palm Biču i na njegovom privatnom karipskom ostrvu. Jagland je negirao da je ikada posetio ovo ostrvo. U jednoj elektronskoj poruci iz 2014. godine, Jagland je tražio pomoć od Epstina u vezi sa finansiranjem stana u Oslu. Prema dokumentima iz 2018. godine, Epstin je tražio od Jaglanda da mu organizuje sastanak sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom i da mu pruži uvide koji bi mogli biti od značaja za ruskog predsednika Vladimira Putina.
Norveška policija je takođe saopštila da vodi još jednu istragu o korupciji povezanom sa Epstinom, koja obuhvata dvojicu visokopozicioniranih diplomata. Ova situacija je dodatno otežana zbog jednoglasne odluke norveškog parlamentarnog nadzornog odbora da pokrene posebnu spoljnu istragu o vezama Ministarstva spoljnih poslova sa Epstinom.
Jaglandova situacija je postala predmet pažnje medija i javnosti, s obzirom na njegovu prethodnu reputaciju i visoke funkcije koje je obavljao. Istraga koja se vodi o njegovim vezama sa Epstinom mogla bi imati dalekosežne posledice ne samo za njega, već i za reputaciju norveške diplomatije i Saveta Evrope.
U ovom trenutku, važno je napomenuti da je pristup savetodavnih tela i institucija u vezi sa ovim slučajem ključan za razumevanje šire slike i potencijalnih implikacija koje bi mogle proizaći iz ove istrage. Jaglandova saradnja sa policijom može doprineti bržem razjašnjenju situacije, ali i dalje ostaje neizvesno kako će se ova priča razvijati u narednim mesecima. U međuvremenu, javnost prati svaki korak u ovom slučaju koji bi mogao značajno uticati na politički pejzaž u Norveškoj i šire.
